Novi, četrdeseti broj magazina LICEULICE: Budućnost će ili biti zelena ili je neće biti

Stigli smo do još jednog malog jubileja – naime, od ove nedelje je na ulicama 40. broj  magazina Liceulice! Nastavaljamo da vršimo našu misiju, podjednako posvećeni, u istom duhu i tempu! Liceulice je u stalnoj egzistencijalnoj neizvesnosti i bez vaše podrške naši prodavci neće uspeti da unesu promenu u  svoju sumornu svakodnevnicu.

U novom broju ZELENO donosimo vam niz tekstova koji na različite načine pokušavaju da objasne zašto je važno da zelene politike budu u samoj osnovi pravednijeg i boljeg društva za koje se borimo. Zanimale su nas veze između raznih fenomena iz naše stvarnosti – od poplava/vrućina/požara do siromaštva, migracija i jednakosti – sa jedne strane i politika koje se tiču odnosa prema prirodi i prirodnim resursima sa druge. Želeli smo da ukažemo na to kakve su politike dovele do stanja u kojem jesmo, ali i da ponudimo alternativne i drugačije političke obrasce – obrasce koji bi sistemski prišli rešavanju ovih problema, a ne da ih svode samo na to da svako indvidualno odluči da li ćemo da gasimo svetlo kada izlazimo iz kuće ili koliko ćemo vode da trošimo ili ne.

U novom broju možete čitati i tekst Luke Matića u kojem se bavio time šta sve podrazumevaju zelene politike i zašto su nam one preko potrebne, tekst Marije Olge Žišić Mogbulu koja je pisala o tome kako naši gradovi mogu postati „zelengradovi“, kao i, recimo, tekst Lava Mrenovića o raznim aspektima problema deponije u Vinči. Takođe, predstavili smo i različite građanske inicijative koje se bave ekološkim pitanjima.

Tu su i naše stalne teme i rubrike: Tako  možete pročitati još jednu priču naše stalne saradnice Dragane Nikoletić, ovoga puta o našim  prodavcima Bojani i Petru, dok je pismo sebi mlađoj ovoga puta napisala Irina Subotić.

Naravno osim tekstova, temom broja smo se bavili i kroz vizuelne sadržaje – što se najbolje može videti na naslovnici i brojnim ilustracijama koje je za ovaj broj našeg magazina uradila Monika Lang.

Podržite Liceulice! Kupujte magazin od naših prodavaca, jer, kao što već znate, kupujući Liceulice pomažete mnogima, a čitajući Liceulice pomažete sebi.

Ako prodajna mreža još nije stigla do vašeg grada, pretplatite se, donirajte u skladu sa svojim mogućnostima, ili poručite neki predmet iz naše aktivističke kolekcije Iz dobrih razloga, koja je dostupna i preko Kupinda. Ukoliko živite u inostranstvu, na raspoluganju vam je naš  Paypal račun.

Liceulice 040_Monika Lang

Advertisements

Nije za jelo

Teško da ćete naći osobu koja će vam reći da podržava nasilje, rasizam, da želi da živi u zagađenom okruženju i da je potpuno nezainteresovana za svoje zdravlje. Ipak, ogromna većina ljudi uvučena je u konzumerske prakse koje nameću industrija hrane, mode, hemije i lekova te industrija zabave ‒ industrije koje eksploatišu životinje, ostavljaju dramatičan ekološki otisak i normalizuju kulturu nasilja i ignorisanja.

Srećom, postoji prostor za optimizam, s obzirom na to da se sve više ljudi interesuje za vegetarijanski i veganski način života. O tome se govori kao o rastućim trendovima, ali i kao o stepenici ka zdravijoj i odgovornijoj budućnosti.

Neke kulture i religije odavno insistiraju na nekonzumiranju namirnica životinjskog porekla. Koncept vegetarijanstva ni u Evropi nije tako nov. Kako se navodi na sajtu vegansociety.com, prvi vegetarijanski kuvar koji je isključio i upotrebu jaja i butera objavljen je u Engleskoj 1849. godine (Kitchen Philosophy for Vegetarians by William Horsell of London). Vegetarijansko društvo osnovano je u Americi 1850, a reč „vegan“ prvi put je upotrebljena u kuvaru iz 1946. godine. Važno je naglasiti,  posebno kada je reč o veganstvu, da nije stvar samo u režimu ishrane, već u generalnom odnosu prema upotrebi životinja, odnosno potrebi za promenom u svim sferama u kojima postoji njihova eksploatacija.

Kako se menjalo ekonomsko okruženje, menjale su se i naše prehrambene i konzumerističke prakse, iako se na njih uglavnom gleda u kulturološkom ključu. Film Food Inc ukazuje na dramatične promene u našoj ishrani u poslednjih pedeset godina u odnosu na prethodnih deset hiljada godina.

Servira nam se meso modifikovanih izobličenih životinja uzgajanih u nehumanim uslovima, zlostavljanih, brutalno ubijenih, prerađeno, spakovano u primamljiva pakovanja i poslagano u supermarkete. Kokoške su, primerice, modifikovane tako da rastu brže i imaju više belog mesa. U jednom trenutku njihove kosti ne mogu to da izdrže te one ne mogu da se kreću. Mnoge uginjavaju uvaljane u fekalije. Ostale bivaju brutalno ubijene. Ta industrija je nemilosrdna i prema ljudima koji je održavaju: farmeri se guše u dugovima u koje su ušli kako bi izgradili farme, pri čemu im se stalno nameću novi uslovi zbog kojih moraju dalje da se zadužuju kako bi ostali u igri.

Usled kljukanja životinja antibioticima uzgajivači i konzumenti neretko razvijaju alergije na njih. Odvratne poslove sakupljanja i ubijanja životinja često obavljaju radnici u statusu ilegalnih imigranata. Krajnji korisnici, kako pokazuju različita istraživanja, konzumacijom (ovakvog) mesa povećavaju rizike od niza bolesti.

Patnja životinja proteže se i na modnu industriju, koja uporno rabi pećinske prakse korišćenja krzna za odevanje, potom na medicinsku i hemijsku industriju koje sprovode stravične nepotrebne eksperimente na životinjama, a ne zaostaje ni industrija zabave (bilo da govorimo o filmovima, cirkusima, zoo vrtovima), u čijem temelju stoje prakse zlostavljanja životinja, eufemistično nazvane dresurom.

Iako su sve češće zabrane testiranja na životinjama, zabrane držanja životinja u zatočeništvu, zakoni o dobrobiti životinja, kao i apeli međunarodnih institucija da se u cilju iskorenjivanja gladi i očuvanja planete pređe na vegansku ishranu i sl., još je veliki put do potpunog oslobođenja životinja.

Nije-za-jelo_Ilustracija-Vanja-Vikalo-Linnch

Film Eartlings ilustrativno prikazuje vezu između rasizma, seksizma i specizma. Feminističko delo Seksualna politika mesa autorke Kerol Dž. Adams ukazuje na patrijarhalnu matricu u odnosu prema mesu, mapirajući obrasce tretiranja ženskog i životinjskog tela kroz objektifikaciju, fragmentaciju i konzumiranje. U okviru zelenog i levog pokreta sve je više aktivista koji insistiraju na temeljnoj promeni odnosa prema životinjama kao jednom od ključnih preduslova za humanije i ekološko društvo. Od 2011. godine registruje se konstantan porast interesovanja za vegetarijanstvo i veganstvo, a Google Trends predviđa dalji rast. Raste i broj naučnih radova na polju medicine koji se bave biljnom ishranom.

Argumentacija u prilog veganstvu koncentriše se uglavnom oko etičke, zdravstvene i envajromentalističke ravni. Vegetarijci i vegani neretko se susreću sa „argumentom“ o prirodnoj selekciji i evoluciji koji navodno daje ljudima pravo da eksploatišu životinje, što je čist primer socijaldarvinizma i manjka znanja o ljudskom telu. No u prvom redu je ključno istaći da je nepotrebno i nedopustivo da životinje trpe bol, žive u lošim uslovima i budu ubijane zarad ljudi, koji na ovom nivou razvitka mogu na drugačiji način zadovoljiti svoje potrebe.

Oni maliciozni postavljaju pitanje dokle se ide u uvažavanju životinjskih prava, te da li se onda treba boriti i za zaštitu virusa i bakterija (?!). Iako vole da ističu da je jedenje mesa doprinelo razvoju mozga, nesposobnost da se napravi razlika između svesnih organizama koji osećaju bol i imaju osećanja i onih nesvesnih nameće pitanje čemu služi takav mozak. Upozorenja na ekološkoj ravni pokazuju da uzgoj stoke dovodi do krčenja šuma, uništavanja biodiverziteta, erozije zemljišta, zagađivanja vode. Stočarstvo čak u većoj meri doprinosi efektu staklene bašte od upotrebe benzina u vozilima. Na kraju se treba setiti i da ogromne količine hrane proizvedene po cenu ovakvog ekološkog otiska bivaju bačene. Dalje, treba imati u vidu da veliki deo naših prihoda odlazi na lekove i tretmane kojima pokušavamo da saniramo posledice loše ishrane bazirane na životinjskim proizvodima. Na tom tragu, mnogi danas propagiraju veganstvo u čisto antropocentričnom ključu, ukazujući na pozitivne efekte koje balansiran veganski režim ishrane ima u rešavanju problema gojaznosti, visokog krvnog pritiska, artritisa te smanjenja rizika od srčanih bolesti, karcinoma i sl. Razna istraživanja navode i da veganska ishrana unapređuje sportske performanse, podiže nivo energije, ojačava imunitet, produžava životni vek, ali i redukuje loše telesne mirise.

Aktivisti ističu da je hrana političko pitanje, gde se svakog dana suočavamo sa izborom kako utičemo na životinje, prirodno okruženje i klimu. Planeta neće još dugo moći da izdrži ovakav pritisak na resurse. Naučnici upozoravaju da će čak i s novim tehnologijama i daljim intenziviranjem proizvodnje, milioni ostati gladni (pri čemu je važno naglasiti da je problem prvenstveno u načinu korišćenja i raspodele, odnosno monopolizaciji resursa i tehnologije), a sve to će pratiti pogoršavanje klimatskih uslova i otimanje o vodne rezerve s kompanijama.

Međunarodne institucije sada propagiraju sezonsku i lokalno proizvedenu hranu. Postoje pokreti koji se pokušavaju vratiti „jednostavnom“ životu i sklanjaju se u industrijski još nekolonijalizovane delove. Evidentno je da nam treba nov sistem baziran na humanom odnosu prema životinjama i odgovornosti prema prirodi, u kojem bi se drugačije proizvodili i raspodeljivali hrana i dobra. U tom smislu ovo je borba i na ličnom i na kolektivnom planu.

Dok ne uspemo da promenimo sistem, možemo doprineti smanjenju patnje životinja: birati proizvode koji nisu životinjskog porekla niti su testirani na životinjama, bojkotovati sadržaje u kojima se zlostavljaju životinje, usvajati a ne kupovati ljubimce, podržavati akcije za zaštitu životinja i unapređenje prirodnog okruženja.

Hoćemo li mi biti generacija koja će napraviti revoluciju?

Statističke procene:
• Ljudi godišnje ubiju 53.000.000.000 kopnenih životinja.
• Samo u najvećoj klanici na svetu se dnevno ubije
32.000 svinja.
• Da bi se napravio jedan hamburger potrebno je više od 3,5 kvadratnih metara zemljišta.
• Prosečan obrok putuje 2414km (1500 milja) od farme do super marketa.
• 33% plodne zemlje se koristi za proizvodnju stočne hrane.
• Poljoprivreda u svetu, kako se navodi, troši 70% raspoložive slatke vode od čega trećina odlazi na stočarstvo.
• Potrebno je više od 15.500l vode kako bi se proizveo kilogram govedine i 1250l za  proizvodnju iste količine žita.
• Životinje jedu više belančevina nego što mogu proizvesti: za svaki kilogram belančevina životinjskog porekla, životinja pojede skoro 6kg biljnog proteina.
• Godišnja prosečna potrošnja mesa po stanovniku u svetu nešto je veća od 40kg, ali je u  razvijenim zemljama više od dva puta veća nego u zemljama u razvoju.
• Vegani ostavljaju 41,7% manji otisak u vidu gasova koji doprinose efektu staklene bašte u odnosu na otisak mesojeda i 13,9% manji nego otisak vegetarijanaca.
• Indija prednjači po broju ne-mesojeda gde se procene kreću do 40% stanovništva (2006), a zanimljivi su i Tajvan sa 13% (2007), Izrael 13% (2013), Ujedinjeno kraljevstvo do 11% (2002), Italija 10% (2009), Švedska 10% (2014), Austrija 9% (2013), Nemačka 9%(2009), Brazil 8% (2012), Kina 5% (2013). U našem okruženju prednjači Slovenija.

Autorka: Marija Jakovljević

Ilustrator: Vanja Vikalo Linnch

Održana izložba „Gradske face“ u Uličnoj galeriji

Predstavljamo vam kampanju Gradske face koju je za potrebe promocije prodavaca magazina Liceulice  osmislila i realizovala agencija Havas Adriatik.  Ova kampanja je deo društveno odgovorne akciju #KampanjaNaDar, koju je povodom svog petog rođendana pokrenuo  Portal “Marketing mreža” .  Kao prvi  u nizu događaju u okviru ovog projekta, 14. septembra u Uličnoj galeriji, (pešački prolaz između Trga Nikole Pašića i Nušićeve ulice u Beogradu) otvorena je  izložba pod nazivom „Gradske face“ . 

Cover_1702x630px

 Cilj kampanje  je povećati  vidljivost programa  Liceulice kao  i prodavaca, naših  korisnika.  Posetioci izložbe su pored druženja sa prodavcima imali priliku i da se upoznaju sa najvažnijim  rezultatima i  postignućima u sedmogodišnjem delovanju programa Liceulice

Na otvaranju se okupio veliki broj saradnika, prijtelja i podržavaoca  projekta Liceulice , a među kojima su se našli  Sergej i Bane Trifunović, Anđela Jovanović, Ana Mandić, Slaven Došlo, Maja Šuša i mnogi drugi. Pored  prilike da pogledaju  izložbu,  posetioci su se  družili i  sa prodavcima, što nas je na emotivan način još jednom podsetilo  da grad pripada svima.

Ovaj događaj, kao i čitava kampanja, je posvećen prodavcima magazina Liceulice, koji iz godine u godinu vredno, hrabro i širokog srca osvajaju nove ulice Beograda. Svaki kraj ima svoje lokalne „gradske face“ prepoznatljive i popularne među prolaznicima. Kroz kampanju želimo da naši prodavci postanu prave lokalne „gradske face“ na mestima na kojima prodaju magazin Liceulice. Zbog toga smo u kvartovima gde svako od njih prodaje magazin lepili  plakate sa njihovim likom, a zatim snimali reakcije prodavaca nakom što bi ugledali svoje lice na plakatu, od čega smo napravili i kratak video koji možete pogledati na našim društvenim mrežama. Pored toga, brojni naši prijatelji su obli prepoznatljivi plavi  prsluk i prodavali  magazima Liceulice pokazavši tako da su zaista svi oni koji nose plave prsluke  prave „gradske face“.

21762356_1696320717068423_7462288651552342650_o.jpg

„ U projekat Liceulice smo ušli puni entuzijazma, nesvesni sa kakvim ćemo se sve poteškoćama susresti i čemu će nas ovo iskustvo sve naučiti. Veoma mi je drago što postoje ljudi koji se nisu predali letargiji koja vlada ovim društvom i koji ne okreću glavu, već malim delima menjaju svet oko sebe.“ – istakao je Bane Trifunović, glumac i jedan od pokretača magazina Liceulice.

Ovom prilikom želimo da se zahvalimo svima koji su svojim prisustvom ulepšali izložbu novootkrivenih  gradskih faca  i na taj način našim prodavcima ulili dodatnu snagu i veru da njihov trud da promene svoj život ima smisla.

Nastavak kampanje možete pratiti na društvenim mrežama, na našim facebook, instragram i twitter stranicama.

Sergej i Bane Trifunović

 

Damir Poljak – prodavac sa pet života

Damir Poljak jedan je od naših najveštijih i najupornijih prodavaca koga svakoga dana možete sresti kako, oko Studentskog trga, prodaje magazin. Za svoje četrdeset i dve godine Damir je proživeo bar pet prosečnih ljudskih života. U nastavku možete pročitati deo njegove priče, koju je, za 39. broj magazina, pripremila naša stalna saradnica Dragana Nikoletić.

Zaštićen u detinjstvu, vrhunski sportista, povremeni gastarbajter, potencijalni pravnik i capo di macchine brodskih strojeva, student Više poslovne škole, rentijer, beskućnik, heroinski zavisnik, zatvorenik, uspešni povratnik u društvo, a trenutno i jedan od najefikasnijih prodavaca našeg magazina, sve je to Damir bio ili još uvek jeste. Uz to je išlo i breme psihijatrijske dijagnoze, pod pretnjom oduzimanja poslovne sposobnosti, baš u trenutku kad je njegova želja da napreduje bila najjača.

Otac i majka su mu umrli pre no što je ostvario njihove snove i nade. Izgorela mu je kuća u najšumovitijem delu Žarkova, od čijeg je iznajmljivanja ostvarivao više no pristojan prihod. Sećanje na boravak u Centralnom zatvoru budi ambivalentne emocije. Istovremeno nosi težinu tog preživljenog iskustva i uverenje da mu se ništa slično neće ponoviti.

Važnu ulogu u njegovom odrastanju imao je i njegov teča i „drugi otac“, policajac visokog ranga, koji ga je često vodio na zadatke. S njim je slušao „motorolu“, pravio mu društvo na dežurstvima, da bi posle radnog vremena s njim gledao filmove poput „Pejzaži u magli“. Međutim, umesto da ga učvrsti s prave strane zakona, sve doživljeno mu je raspirilo maštu u pogrešnom pravcu. I što je on više tonuo u na tu sugerisanim vrlinama suprotnu stranu, teča mu je sve više okretao leđa, dok nisu potpunog izgubili kontakt.

„Nikada nisam bio stvarno bolestan, niti imao napade, već sam samo povremeno histeričan“, navedeno je i bilo razlog što ga je majka davno odvela lekaru. Temeljni pregledi su doktore ipak doveli do pomenutog zdravstvenog zaključka. Ta činjenica, plus „šifra narkomanije“, obezbedila mu je i socijalnu pomoć. Koje bi se najradije odrekao, jer i ona ga koči u ličnom napretku.

Pazi šta želiš da ti se to ne dogodi, stara je mudrost. Tako je nedavno bio prinuđen da brani poslovnu sposobnost, mogućnost da odlučuje o svom životu i imovini. „Jednog dana je stigla ’plava koverta’ i u njoj poziv na sud“, prepričava. S jedne strane on i njegov psihijatar, a sa druge socijalni radnik, odlučan da mu na licu mesta oduzme i ličnu kartu. U sredini sudija, očigledno naklonjen Damiru, upravo zbog njegove rečitosti i borbene prirode. Zahvaljujući takvom sticaju okolnosti, Damir se odbranio.

21762236_1699183433448818_1822399748431502355_n

Poziv za DIZAJNERE/KE na temu POSLOVNA SPOSOBNOST – NAŠE PRAVO!

LICEULICE I MDRI-S KROZ PROGRAM IZ DOBRIH RAZLOGA

pozivaju  dizajnere/ke i kreativce/ke vešte u vizualizaciji podataka da se jave na otvoreni poziv za izradu plakata na temu

POSLOVNA SPOSOBNOST – NAŠE PRAVO!

Zašto IZ DOBRIH RAZLOGA? 

Ovaj program pokrenut je u okviru platforme Liceulice s idejom društvenog angažovanja zajednice dizajenera, likovnih i vizuelnih umetnika koji bi svojim radom dali doprinos vidljivosti tema važnih za položaj marginalizovanih grupa i pojedinaca. Ilustracijom podataka koji govore o uslovima života najugroženijih ili obaspravljenih, kreiramo prostor za probleme nevidljive za mejnstrim medije i ujedno se obraćamo široj zajednici.  Mi govorimo u ime onih čiji se glas ne čuje.

Šta je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S)?

MDRI-S je u potpunosti posvećena zaštiti i promociji ljudskih prava osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama te ostvarenju njihove pune uključenosti i učešća u društvu. Posebnu pažnju posvećuju deci i odraslim osobama koje se nalaze pod rizikom ili već borave u institucijama socijalne zaštite i psihijatrijskim bolnicama, s obzirom da oni čine najugroženiju i najmarginalizovaniju grupu. MDRI-S se svakodnevno bori za postizanje pune socijalne uključenosti osoba sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom uz puno poštovanje njihovog života i dostojanstva.

Zašto ova tema?

Poslovna sposobnost je mogućnost osobe da bude prepoznata u okviru pravnog sistema. Osoba postaje poslovno sposobna kada napuni osamnaest godina. Poslovna sposobnost je pravni koncept i predstavlja svojstvo osobe da svojom vlastitom aktivnošću, odnosno izražavanjem volje, stiče prava i obaveze. Osoba koja je poslovno sposobna može sklapati ugovore, dati pristanak na lečenje, donositi odluke o tome gde će živeti, raspolagati svojom imovinom, podnositi tužbe i žalbe, sklapati brak, donositi odluke o priznanju majčinstva ili očinstva, podizati decu, birati na parlamentarnim, predsedničkim, lokalnim izborima ili glasati na referendumu, podizati kredite, odnosno preduzimati sve pravne radnje koje odrasla osoba može preduzeti u svom svakodnevnom životu. Bez poslovne sposobnosti pojedinac ne može samostalno da upravlja svojim životom. Samostalno upravljanje podrazumeva donošenje odluka o raznim pitanjima u svakodnevnom životu kojima, svojim potpisom, dajemo pravnu snagu. Međutim, poslovna sposobnost znači mnogo više od donošenja odluka ona nam omogućava da imamo kontrolu nad svojim životom i da ga možemo planirati. Dakle, gubitak poslovne sposobnosti podrazumeva i gubitak kontrole nad sopstvenim životom. Ako nam se oduzme mogućnost da donosimo odluke i dobre, kao i loše kako možemo naučiti da preuzimamo odgovornost za vlastiti izbor?

Kome je poziv namenjen?

Svima onima koji žele da daju svoj doprinos u borbi za bolji položaj osoba sa invaliditetom, vešti su u nekoj od tehnika izrade plakata i žele da nauče više o vizualizaciji podataka. Za sve prijavljene biće organizovana i jednodnevna radionica za detaljnije upoznavanje s odabranom temom, potrebama i problemima ove društvene grupe i značaju dizjna i ilustracije u kontekstu društvene odgovornosti.

Tehnička specifikacija poziva

Prijave su otvorene do dvadesetdevetog septembra (29.09.), a učesnici bi trebalo da pošalju osnovne podatke o sebi i razlog zašto žele da budu deo programa Iz dobrih razloga na adresu izdobrihrazloga@gmail.com. Radovi nastali kroz ovaj proces biće štampani kao deo javne izložbe koju organizujemo u oktobru 2017. godine. Za više informacija budite slobodni da nam pišete na istu adresu.

Iz-dobrih-razloga-MEDIUM