Dva nova murala Udruženja KURS

Početkom juna, u Studentskom gradu u Beogradu otvoren je novi mural pod nazivom „Solidarnost – Internacionalnim brigadama“, koji su zajednički izradili udruženje KURS i udruženje Španski borci 1936-1939. KURS je nedavno oslikao i mural „Tvornice radnicima“ u fabrici ITAS-Prvomajska u hrvatskom gradu Ivancu.

Na svojoj fejsbuk stranici KURS navodi da „Španski rat koji je po mnogo čemo osoben, izrazito karakterišu dve činjenice: prva, Španski rat bio je prolog, uvod u Drugi svetski rat, jer su se u Španiji tada, po prvi put, direktno sukobili međunarodni (i nacionalni španski) fašizam i snage koje će u otporu planetarnom projektu fašističke dominacije, uz svu ideološku i drugu (međusobnu) raznolikost, i delom, zbog nje same, poneti ime snaga antifašizma i/li demokratije; i druga, u odbrani Španske republike učestvovalo je 35-40.000 interbrigadista-dobrovoljaca slobode iz više od pedeset zemalja iz svih delova sveta. U tom, istorijski jedinstvenom, pokretu međunarodne solidarnosti našlo se preko 1750 dobrovoljaca iz tadašnje Jugoslavije.“ Kako je polovina jugoslovenskih dobrovoljaca u rat otišlo u statusu studenata, mural je oslikan na simbolički prigodnom mestu – na zidu studentske menze u okviru kompleksa Studentski grad.

kurs

Na muralu su predstavljene isprepletane ruke koje se čvrsto drže, praveći lanac odbrane od fašizma u Španskom građanskom ratu. Između njih umetnute su reči pesme koju je španski pesnik Rafael Alberti posvetio međunarodnim brigadama: „Iz ove, iz one zemlje, iz male, koja jedva da se vidi na izbledeloj mapi, nošeni istim korenjem jednog istog sna, jednostavno anonimni i govoreći vi ste došli“.

KURS je na poziv kustoskog kolektiva BLOK iz Zagreba nedavno učestovao i na Urban festivalu 13, i tom prilikom je oslikan mural Tvornice radnicima u fabrici ITAS-Prvomajska u malom hrvatskom gradiću Ivancu.

„Moja Fabrika“ najbolja na Festivalu BH drame

Na 16. Festivalu BH drame predstava „Moja Fabrika“, nastala prema istoimenoj knjizi Selvedina Avdića, u režiji Selme Spahić, osvojila je pet nagrada, uključujući  glavnu nagradu festivala za najbolju predstavu. Priču o najvećoj željezari u nekadašnjoj Jugoslaviji jednoglasno je nagradio i novinarski žiri.

Sam autor vidi značajnu razliku između realizacija ovog teksta u dva različita umetnička oblika. „Ovu predstavu ne doživljavam kao adaptaciju knjige. Teatarska ‘Moja Fabrika’, kolektivni rad ansambla BNP Zenica, je mnogo veća, preciznija i istinitija od skice koju sam napravio u samoći radne sobe.“

Koliki je značaj „Fabrike“ za jedan bosanskohercegovački (ili možda bolje jugoslovenski) grad kao što je Zenica, možda se najbolje može videti u sentimentu sećanja običnih zeničkih građana. Autor današnju viziju nekadašnje „hraniteljice“ i „kolijevke proleterijata“ gleda kroz durbin prepun upitnika. „Zašto neprestano tragamo za identitetom iako nam on “bode oči” dimnjacima sa gradske periferije? Zašto svoje dragocjene prepoznatljive karakteristike tražimo u rijetkim voćkama, nepreciznim zapisima, zaboravljenim tradicijama? Zašto ignoriramo Fabriku?

01

Tačno je, Fabrika je oduvijek bila smrdljiva, prljava i bučna ali i takva učinila je da nekadašnja kasaba postane grad. Zahvaljujući njenim radnicima koji su stigli iz cijele nekadašnje Jugoslavije i Evrope Zenica je postala multikulturna i višenacionalna sredina, zahvaljujući Fabrici zatvorena mala kotlina postala je mjesto otvoreno za sve vrijedne ljude. U tome, nije se teško složiti, nema ničeg sramotnog.“

Sličo razmišlja i Emina Omerović, jedna od dramaturškinja: „Indiferentna sadašnjost, natjerala nas je da živimo prošlost, nadajući se da će ona ponovno postati naša budućnost. Paradoksalno s tim, većina nas ne poznaje povijest svoga grada i Fabrike. Ono što Zenica nije zaboravila jest da je u njezinoj srži radnička obitelj koju je stvorila zajedno sa Željezarom. Danas je ta radnička obitelj zaboravljena, baš kao i raznolikost identiteta grada. Upravo je to melanholija koja je obavila ovaj grad.”

U predstavi igraju Miki Trifunov, Predrag Jokanović, Nusmir Muharemović, Lana Delić, Sabina Kulenović, Saša Handžić, Anđela Ilić, Snežana Vidović, Selma Alijagić-Mehanović, Benjamin Bajramović, Adis Mehanović, Zlatan Školjić, Miroljub Mijatović i Siniša Vidović. Scenografiju i kostim potpisuje Sabina Trnka, pokret Thomas Steyaert, dramaturgiju i dramatizaciju radile su Emina Omerović i Bojana Vidosavljević, a muziku Basheskia i Edward EQ.

Feminističke letnje igre u Kc Gradu

U Kulturnom centru Grad u Beogradu u nedelju 18. juna biće održane Feminističke letnje igre u organizaciji BeFem-a. Bogat i raznovrstan dvanaestočasovni događaj, sa nekoliko pratećih programa u drugim prostorima, posvećen je feminizmu i pokretu za prava žena u Srbiji, postjugoslovenskom prostoru i šire.

Letnje feminističke igre su prostor za povezivanje različitih feminističkih praksi, ali i različitih identiteta poput rase, klase i seksualnosti, uz svest o tome da su ženska iskustva različita i da ne postoji koncept globalne žene i globalne ženske politike.

Program je heterogen: od vodiča za erotske igračke i sjajan seks, preko razgovora o ženama u zatvorima, odnosu panka i ženskog pokreta, raznih radionica, do DJ nastupa i škola trbušnog plesa. U večernjim satima, aktivistkinja i književnica Jasmina Tešanović izvešće antiratni performans, baziran na prepevima poznatih svetskih ratnih pesama iz ženske perspektive, nakon čega je planiran i nastup vokalne grupe No limit iz Sarajeva.

U okviru pratećeg programa, u Femix corneru biće prikazana izložba zadruge „NEpraktične žeNE“u okviru koje žene širom Srbije izrađuju „kuvarice“ sa aktuelnim socio-političkim porukama, u duhovitoj i začudnoj kombinaciji starih zanata i drugačijeg, feminističkog i aktivističkog sadržaja.

Kako objašnjavaju organizatorke, BeFem nosi i jaku političku poruku: jedino transnacinalno povezane, možemo da se suprotstavimo nacionalističkim i patrijarhalnim politikama koje vladaju.

BeFem letnje feminističke igre organizuje BeFem feministički kulturni centar uz podršku fondacije Global Fund for Women, Rekonstrukcija Ženski fond, Ambasada SAD u Beogradu i WACC. Ulaz je slobodan, a detaljan program i satnicu možete pronaći ovde.

befem.jpg

37. broj magazina LICEULICE: Reci ako ti je dosta!

Nakon neizvesne godine u kojoj smo se uz podršku gradjana izborili za opstanak magazina Liceulice, u 2017. nastavljamo da iz meseca u mesec zapošljavamo sve više prodavaca. Nagradite njihov trud i veru u bolji život, kupujte magazin Liceulice!

Od ove nedelje na ulicama je novi, trideset sedmi broj našeg magazina, koji smo, kao i prehodni, štampali u tiražu od devet hiljada primeraka!

Kao što je poznato, svaki broj magazina Liceulice ima jednu noseću temu, a tema 37. broja je RAD. Kako se iz godine u godinu oseća sve veći pritisak nesigurnosti i neizvesnosti zaposlenja, kao i nepravednih i nehumanih uslova rada, nastojali smo da promislimo različite aspekte ove teme: od slučaja tuzlanske fabrike Dite, primera radničke borbe za ponovno pokretanje proizvodnje, preko ispitivanja mogućnosti sindikalnog organizovanja danas, do pogleda na probleme koje sa sobom nosi sezonski rad. U novom broju donosimo i osvrt na kampanju Ko krade rad?, priču o skupljačima sekundarnih sirovina, kao i kritički pogled na praksu oduzimanja radne i poslovne sposobnosti. Temom broja smo se bavili i kroz vizuelne sadržaje, a naslovnicu je uradio poznati likovni umetnik, muzičar i pisac Daniel Kovač.

LUL 37_K1_Daniel Kovac

Kao i obično, u stalnoj rubrici “Priče sa margine” predstavljamo vam jednog našeg prodavca, a ovaj put to je Nikola Repec. U novom broju možete pročitati i čitav niz tekstova u našim redovnim rubrikama koje se bave održivim razvojem, aktivističkom umetnošću, odbranom javnog interesa i drugim temama od značaja za  društvo.

Da podsetimo, organizacija Liceulice deluje po principu fonda namenjenog ekonomskoj i socijalnoj inkluziji pripadnika marginalizovanih grupa, a u najvećoj meri se oslanjamo na podršku građana i firmi. Kupujte magazin od naših prodavaca, jer kupujući Liceulice pomažete mnogima, a čitajući Liceulice pomažete sebi. Imajte na umu da je prodavcima ovaj posao često jedini izvor prihoda, ali i prozor u svet, retka prilika da se osete korisnim i prihvaćenim u svom okruženju. Ako prodajna mreža još nije stigla do vašeg grada, pretplatite se, donirajte u skladu sa svojim mogućnostima, ili poručite neki predmet iz naše aktivističke kolekcije Iz dobrih razloga, koja je dostupna i preko Kupinda. Ukoliko živite u inostranstvu, postoji mogućnost da plaćanje izvršite i preko servisa Paypal!

Ako želite da znate na koji način se troši vaš novac, prijavite se za naš newsletter “Liceulice Na delu” (pošaljite pismo na adresu redakcija@liceulice.org), i redovno ćete dobijati informacije o novim aktivnostima Liceulice Fonda.

 

# podrška je važna

 

Vaš Liceulice tim

“Knjiga mojih života” u pozorištu

U Kamernom teatru 55 u Sarajevu premijerno je izvedena predstava ”Knjiga mojih života”, nastala po knjizi autobiografskih eseja Aleksandra Hemona, u kojima autor govori o odrastanju u Sarajevu i emigrantskom životu u Americi. Rediteljka je Sabrina Begović Ćorić, a dramatizaciju potpisuje Džejna Avdić.

hemon2

“Hemonova ‘Knjiga mojih života’ je svojevrsni arhiv najvažnijih i najpotresnijih događaja u piščevom životu; od izleta u Italiju, mladenačkog bunta koji je neočekivano prerastao u prst uperen u jugoslavenske ideje, razdoblja osame i otkrivanja sebe u obiteljskoj vikendici u Jahorini, pa do važnosti obiteljskoga stola i objeda. Doista, s pravom se može sve to skupa nazvati ‘životima’, jer most koji dijeli te živote raskida sve što je pisac imao, te ga tjera da prijeđe i zakorači na drugu stranu – u nepoznato. Spletom okolnosti, on odlazi u Ameriku i ostavlja svoj grad čija opsada započinje. Uspio je ostvariti se kao pisac i kao obiteljski čovjek, potom sve to biva poljuljano životnom tragedijom. No takav je život, kao da poručuje, i ako želimo prenijeti istinski narativ nemoguće je riješiti se dijelova o kojima je teško govoriti, a bilo ih je još teže preživjeti. Jer svatko zaslužuje podijeliti breme koje nosi sa sobom”, zabeležio je izdavač. Knjiga je bila u užem izboru za National Book Critics Cirle Award za 2013. godinu, a britanska mreža BBC uvrstila je među deset najboljih knjiga u toj godini. Dostupna je u pdf formatu ovde.

“Velika mi je čast biti u Kamernom, u koji sam odlazio kao dijete. Kad su me Sabrina i Džejna kontaktirale, shvatio sam da je to prilika da se uspostavi dijalog između generacija. Mnoge stvari o kojim pišem, ljudima iz moje generacije i onim starijim poznate su i previše, ali činjenica je da su mlađi od mene uzeli da se bave tekstom, to znači da smo stupili u razgovor koji mi je važan i kao Sarajliji, i Bosancu, i Amerikancu i kao umjetniku”, rekao je Hemon na pres konferenciji povodom pozorišne verzije “Knjige mojih života”.

U predstavi igraju Boris Ler, Maja Izetbegović, Amar Selimović, Mirna Jogunčić, Sabit Sejdinović i Merima Ovčina. Kostimografiju je radila Adisa Vatreš Selimović, dok je za scenografiju bio zadužen Osman Arslanagić.

hemon.jpg