Na koga se odnosi izbeglička kriza?

Prošlo je više od dve godine od izbijanja „izbegličke krize“. „Migrantska kriza“ je izraz koji evropski i domaći zvaničnici upotrebljavaju kada destine hiljada izmučenih ljudi koji preživljavaju u nehumanim uslovima izbegličkih kampova pokušavaju da prikažu kao grupu entuzijastičnih putnika u potrazi za boljim životom. Međutim, i izraz „izbeglička kriza“, iako donekle uviđavniji prema ljudima koji se nalaze u retko ranjivom i nezavidnom položaju, zapravo mnogo više prikriva stvarnost nego što uistinu objašnjava životne okolnosti u kojima se nalaze izbeglice, ali i oni koji posreduju u njihovom uključivanju u nove sredine.

Marko Risović / Kamerades kolektiv

Reč „kriza“ označava trenutak odluke, potencijalne promene, a odatle i nestabilnosti, a stotine hiljada ljudi koji bežе iz ratom i siromaštvom razorenih područja ima samo jedan izbor – da pokuša da preživi izlažući se zloupotrebi krijumčara i trgovaca ljudima. Kriza takođe označava i radikalni diskontinuitet, a situacija u kojoj se nekadašnji stanovnici Sirije, Avganistana, Iraka nalaze posledica je kontinuiranih razaranja i imperijalnih projekata NATO-a, za koje su političari koji sada sebi daju za pravo da klasifikuju ljude koji beže od ratova (izbeglice) i ljude koji beže od gladi („ekonomski migranti“) glasali u parlamentu. Diskontinuitet ili kriza se, dakle, odnosi na nas, građanke i građane Evropske unije i njene periferije, koji skupljamo humanitarnu pomoć, nastojimo da pokažemo solidarnost sa izbeglicama i nadamo se da će vreme u kome ljudi orgnuti ćebadima satima čekaju sedeći na asfaltu ispred autobuske stanice uskoro postati prošlost. Dalje, kriza označava i trenutak u drami kada radnja dostiže vrhunac, a zatim sledi razrešenje. No izbeglička kriza se, po svemu sudeći, kako vreme prolazi dodatno zaoštrava preko leđa izbeglica, a kraj njihovim mukama se i ne nazire. Države poput naše, čija je uloga da čuvaju granice Evropske unije, pooštravaju mehanizme kontrole kretanja izbeglica, zbog čega je ogroman broj ljudi praktično interniran – dok im je sloboda kretanja ograničena, te mesecima čekaju da pređu granicu, izbeglice su izložene policijskom teroru, krijumčarima, a oni najsiromašniji i najugroženiji, među kojima ima mnogo maloletnih osoba bez pratnje odraslih, gurnuti u prostituciju.

Ako, pored lingvističke analize, posegnemo i za istorijskom perspektivom kroz koju možemo da čitamo i promišljamo pitanja migracija i izbeglištva, shvatićemo koliko se brzo može ogolеti politička suština ovih pojmova.

Pre izbijanja Drugog svetskog rata smo se još više vređali ako bi nas neko nazvao izbeglicama. Tvrdili smo da smo samo obični imigranti koji su svojevoljno došli u zemlju svog izbora i da naša situacija nema nikakve veze s takozvanim jevrejskim problemom. Da, mi smo imigranti i pridošlice koje su napustile svoju zemlju iz čisto ekonomskih razloga, ili zato što jednog lepog dana prosto više nismo želeli da živimo u njoj. U novoj zemlji smo započeli nov život, i to je sve. To mogu samo jaki i optimistični ljudi. Zato smo mi veliki optimisti“, napisala je Hana Arent u svom čuvenom eseju „Mi izbeglice“.

Rečima poput migrant/imigrant/migracija pomoću gotovo naučnih, kvazineutralnih kategorija prikriva se istina o uslovima koji ljude primoravaju na takve odluke. Ukoliko te izraze koriste pripadnici/e marginalizovane grupe kao strategiju mentalnog otpora, reč je o jednoj vrsti političke imaginacije koja ljudima pomaže da iskustvo prošlosti integrišu u sadašnjost novih kolektiva. Ako pak te reči dolaze iz usta visokih zvaničnika koji, izbegavajući da izgovore reč „izbeglica“, zapravo izbegavaju da ih se pozove na odgovornost, nedvosmisleno se radi o političkoj manipulaciji. Ako je smisao istine, kao što je tvrdila Hana Arent, zaista u tome da zauzdava moć, onda je insistiranje na terminološkim razlikama važan korak ka nepristajanju na podvalu vladajućih elita da izbeglice delimo na one koji se, bežeći od rata, bore da prežive i na one koji će, u potrazi za lagodnijim životom, sutra „oteti“ naša radna mesta.

Ponižavajući tretman svih neevropljana u granicama Evropske unije, sažet u toksičnom stereotipu o migrantu koji uzima nečiji posao ili zlupotrebljava socijalnu pomoć, posledica je toga što ni države koje sačinjavaju taj savez nemaju jednaku političku i ekonomsku moć. Tako je „migrantska kriza“ u potpunosti razvejala odavno okrnjeno optimističko uverenje da će i oni s periferije Evropske unije jednog dana živeti po evropskom standardu.

U političkoj filozofiji Hane Arent optimizam je uvek šifra kojom se kamuflira očaj i nemoć. Stoga bi se moglo reći da je odsustvo optimizma kod svih onih koji su „na terenu“, odnosno svih onih koji su posredno ili neposredno zainteresovani za to da se izbeglička kriza razreši u korist izbeglica, signal da je vreme za otpor, tj. za gramšijevski „pesimizam intelekta, optimizam volje“.

Iako kontekst o kojem piše Hana Arent, egzodus nemačkih Jevreja tokom 30-ih godina prošlog veka, nije uporediv sa uslovima u kojima se nalaze tražioci azila širom Evropske unije i izbeglice u Srbiji, esej „Mi izbeglice“ danas je relevantan jer nas upućuje kako na suštinsku, iskustvenu razliku između „migranata“ i „izbeglica“, tako i na istoriju jedne političke vizije koja je, kada se radi o izbegličkim pitanjima i ljudskim pravima izbeglica, i danas od izuzetnog značaja. „Zajedništvo evropskih naroda raspalo se onoga časa kada su dozvolili, i zato što su dozvolili, da najslabiji među njima bude isključen i progonjen“, zaključuje Arentova.

Da je izbeglice potrebno zaštititi na univerzalana način − međunarodnim zakonodavstvom − jeste ideja koja se javila nakon opštedruštvene kataklizme Drugog svetskog rata. Da su transnacionalna jedinstva neophodna radi sprečavanja okolnosti koje proizvode masovna i prinudna kretanja stanovništva, ideja je nastala nakon Prvog svetskog rata, a doživela je procvat posle Drugog svetskog rata.  S obzirom na to da Evropska unija, makar nominalno, baštini ovu tradiciju, ne treba da nas čudi razočaranje koje je nedostatak političke volje u Evropskoj uniji da se pruži pomoć izbeglicama izazvao među mnogima koji su Evropsku uniju videli kao garant slobode i jednakosti.

Ogolivši činjenicu da je za evropske institucije neometano kretanje novca daleko veći prioritet od slobodnog kretanja ljudi, izbeglička kriza zapravo je postala kriza Evropske unije. Uzrok te krize leži u osnovama na kojima je ta unija uspostavljena – ekonomska moć, a ne solidarnost i jednakost među narodima. Optimizam onih koji se još uvek uzdaju u to da će Evropska unija omogućiti „normalan život“ izbeglicama zapravo prikriva, rečima Hane Arent, „beznadnu tugu asimilacije“.

Da bismo mogli izgraditi Evropu utemeljenu na istinskom međusobnom poštovanju i transnacionalnoj solidarnosti, neophodno je da uvidimo svoju odgovornost, još jedan važan koncept po kome je politička filozofija Hane Arent prepoznatljiva, u izgradnji alternative.

Imperijalizam, politika održavanja ekonomske prevlasti kapitalističkih supersila putem uspostavljanja kontrole nad drugim zemljama,  globalan je sistem koji proizvodi ratove i glad od kojih ljudi s Biskog istoka beže. No ovaj globalni poredak opstaje umnogome zahvaljujući lokalnim poslušničkim režimima. S obzirom na to da živimo pod jednim takvim režimom, ukoliko nas patnja izbeglica iole dotiče, neophodno je da postavimo pitanje: šta i kome dobro može doneti vlast koja se ovih dana hvali izvozom oružja i ulaganjima u vojnu (ili jezikom političkih eufemizama – namensku) industriju?

Zbirka priča “Write queer”

Organizacija Queer Montenegro iz Podgorice objavila je knjigu queer kratkih priča, koja je proistekla iz regionalnog književnog konkursa Write queer. Prvu nagradu dobila je Lejla Kalamujić (Bosna i Hercegovina), drugu nagradu Ana Leković (Crna Gora), a treću Dragoslava Barzut (Srbija).

“Queer elementi u književnosti mogu se pratiti od antičkih vremena. Literatura je polje na kom su rođene prve ideje o slobodi ljudske prirode. Vječita borba za dostojanstvo čovjeka nameće nam potrebu da i književnim formama pokušamo proširiti svijest na ovim našim skučenim prostorima”, pisalo je u književnom konkursu “Write queer”. Žiri u sastavu Vasko Raičević, književnik, predsednik žirija i članice Aleksandra Nikčević Batrićević, lingvistkinja i prevoditeljka, Dragana Tripković, književnica, Jelena Čolaković, aktivistkinja za ljudska prava, i Ivana Vujović, aktivistkinja i pesnikinja, je doneo odluku o nagradama.

„Prvonagrađena priča ‘Nesretni život Sofije R.’, pisana u klasičnoj formi, otkriva autorku istančanog literarnog senzibiliteta i ozbiljne posvećenosti ultimativnim vrijednostima pisane riječi. Odabirom teme bosanska spisateljica Lejla Kalamujić veže se za tradicionalni prosede iz kojeg u našu stvarnost transponuje konkretne književne elemente inspirisane queer motivima. Njeno pismo izaziva snažnu emociju kod čitaoca, temeljito zadire u ljudsku patnju, a autorki obezbjeđuje zasigurno respektabilnu književnu budućnost.”, piše u saopštenju žirija.

queer-price-cover.jpg

Crnogorska autorka Ana Leković nagrađena je za priču „Metamorofoza 46 xx“, koja je procenjena kao “vrlo uvjerljiv primjer u otvaranju novog poglavlja u crnogorskoj književnoj stvarnosti”.

Poznata srpska aktivistkinja, pesnikinja i prozaistkinja Dragoslava Barzut nagrađena je za priču „Učim psa da se vozi sa mnom na biciklu“. Prema rečima članova žirija, “autorka je autoironična u svom iskrenom i ekspresivnom objašnjenju porušenih vrijednosti i neosjetljivosti svijeta na patnju. Time obezbjeđuje sebi mjesto u ekipi najboljih priča ovog konkursa, ali i u prostoru potencijalne queer književnosti.”

Objavljivanje ove zbirke deo je projekta „Queer Art“ podržanog od strane Komisije za raspodjelu dijela prihoda od igara na sreću Ministarstva finansija Vlade Crne Gore. Konkurs organizacije Queer Montenegro podrazumeva i tri novčane nagrade, od kojih prva iznosi 400, druga 300, a treća 200 evra.

Knjiga je do sada predstavljena u Podgorici, u okviru obeležavanja 4. „Montenegro Pride“-a, kao i u CK13 u Novom Sadu.

Ulični festival “PozitivNI” u Nišu

Treći ulični festival “PozitivNI”, koji će se ove godine održati 3. juna u Nišu, raspisuje javni poziv za učesnike/performere. Svi zainteresovani pojedinci, institucije i udruženja iz Srbije i inostranstva mogu poslati prijavu sa naznakom „Performer Pozitivni festival 2017“ do 1. maja 2017. godine.

pozitivni

Pozitivni festival je pokrenut 2015. godine, s idejom da okupi sve vrste umetnika, muzičara, institucije, pojedince-kreativce i posetioce svih generacija na jednodnevnom događaju koje će obeležiti pozitivna energija. Aktivnosti u okviru festivala mogu biti performansi, koncerti, radionice i ostale umetničke i ulične forme. Od svog nastanka, festival je izazvao brojne pozitivne reakcije građana Niša, zahvaljujući inovativnom pristupu i prisustvu velikog broja interaktivnih programa namenjenih za publiku različitog uzrasta i interesovanja. Za dve godine postojanja, na Pozitivnom festivalu nastupilo je preko 1000 učesnika, na više od 50 punktova, a 20 000 ljudi je posetilo festival.

pozitivni5

Festival se odigrava u Dušanovoj ulici u Nišu, koja je tokom 80-tih i 90-tih godina obeležila urbani život većine mladih Nišlija. Posle 25 godina, ulica je ponovo zatvorena za saobraćaj, i otvorena za razne kreativne manifestacije jednog uličnog festivala: od dečijih horova i muzičkih sastava, preko žonglera, akrobata, slikara, vajara, do kamernih sastava Fakulteta umetnosti i samostalnih uličnih svirača.

Svi zainteresovani mogu poslati prijavu sa naznakom „PERFORMER POZITIVNI FESTIVAL 2017“ najkasnije do 1. maja 2017. godine, na adresu artist.pozitivnifestival@gmail.com. Prijava za učešće na festivalu treba da sadrži: ime i prezime performera (ili naziv udruženja/institucije); kontakt podatke (e-mail, broj telefona); kratak opis aktivnosti; fotografiju, tonski zapis ili video link dosadašnjeg rada (nije obavezno).

pozitivni2

Heroes We Love/ Heroji koje volimo

Završna izložba međunarodnog projekta “Heroes We Love. Ideology, Identity and Socialist Art in New Europe“, na 11 velikih plakata nudi savremeno iščitavanje zajedničkog socijalističkog nasleđa. Izložba se može pogledati do 3. marta u zagrebačkoj “Bazi”, a nakon toga u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu.

heroji koje volimo3.jpg

Osam partnerskih organizacija, među kojima su muzeji, nevladine organizacije i jedna plesna grupa, okupilo je interesovanje za socijalističko nasleđe srednje i jugoistočne Evrope. “Heroji koje volimo” je zajednički, multidisciplinarni projekt na temu socijalističkog nasleđa evropske umetnosti 20. veka, usmeren na povezivanje savremene umetničke prakse s istraživačkim radovima o socijalističkoj umetnosti, od samih početaka do danas.

Cilj projekta je opisati razvoj socijalističke umetnosti, sa svojim različitim oblicima i vizualnim manifestacijama, i povezati baštinu sa savremenim umetničkim trendovima i vizijama. Projekt nastoji da ponovo otkrije često zaboravljena, omrznuta ili ismejana dela socijalističke umetnosti, koja svojom formalnom, pripovednom i estetskom snagom prevazilaze političkog opravdanja. Projekat je realizovan kroz tri izložbe, pet međunarodnih konferencija, jednu plesnu predstavu, dvanaest intervencija u javnom prostoru i brojne radionice, predavanja i druge formate.

heroji koje volimo.jpg

Partneri su: Umetnostna galerija Maribor (vodeći partner); [BLOK], Zagreb (CRO); Centrum Sztuki Wspolczesnej Laznia (POL), Kulturno Društvo Center Plesa (SLO), Muzej Istorije Jugoslavije (SRB), Tirana Art Lab (ALB), Univerza Na Primorskem Universita Del Litorale (SLO), Институт За Етнология И Фолклористика С Етнографски Музей При Българска Академия На Науките (BGR).

heroji koje volimo5.jpg

Izložba se može pogledati u BAZI radnim danom od 16 do 20 sati i subotom od 11 do 19 sati, ili po dogovoru. Nakon izložbe u Zagrebu, slede predstavljanja u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu (2.-12. marta), Tirana Art Lab-u u Albaniji (4. marta – 2. aprila), Fakultetu za humanistične študije u Kopru u Sloveniji (6-28. marta), u Centru za savremenu umetnost u Gdanjsku u Poljskoj (24.mart – 24. april), i u UGM | Maribor Art Gallery u Sloveniji.

Projekat se realizuje uz podršku Evropske komisije.

https://heroeswelove.wordpress.com/

Bacači Sjenki u Njujorku

Poznata hrvatska umetnička trupa Bacači Sjenki, koja se od 2001. uspešno bavi društvenim, političkim i kulturnim temama koje ukazuju na akutne probleme lokalne zajednice, u sklopu svoje američke turneje u februaru se predstavila na Columbia univerzitetu, kao i na još nekoliko događaja u Njujorku.

bacaci-sjenki

Na poziv Studija arhitekture, urbanog planiranja i očuvanja graditeljske i arhitektonske baštine na Columbia univerzitetu, Sandra Uskoković i Boris Bakal, kao predstavnici grupe Bacači Sjenki, su u poznatoj Avery Hall predstavili svoje projekte „Vitić-Pleše“ i „Otac Hrabrost“. Oba projekta se, svaki na svoj način, bave baštinom i nasleđem, te predstavljaju primere delotvornog bavljenja istorijom, identitetom, zajedništvom, kao i prostornim resursima na primerima Zagreba i Dubrovnika. U sklopu predavanja na Columbia univerzitetu, Bacači Sjenki su predstavili i „grubi šnit“ dokumentarnog filma o obnovi Vitićevog nebodera u Zagrebu, čija se premijera očekuje za kraj 2018., i prikazali kratki dokumentarni film o projektu „Otac Hrabrost“, koji je predstavljen na Praškom Kvadrijenalu, i dobio Zlatnu medalju u sklopu hrvatske selekcije.

bacaci-sjenki3

Na međunarodnoj CAA konferenciji, koja okuplja umetnike, teoretičare i akademike iz područja istorije umetnosti i vizuelnih teorija iz celog svijeta, Bacači Sjenki su govorili o problemima kolektivnog identiteta i urbaniteta na primeru Dubrovnika, dovodeći ga u vezu s istorijskim i savremenim primerima i „promašenim prilikama“. Turneju Bacača Sjenki u USA podržava i Ministarstvo kulture Republike Hrvatske.

Bacači Sjenki je multinagrađivana i hvaljena međunarodna umetnička platforma za interdisciplinarnu saradnju, stvaralaštvo i promišljanje multimedijalne umetnosti, koja postoji od 2001. godine. Bavili su se podsticanjem rasprave o protivrečnostima u procesu globalizacije, kao i društvenim, političkim i kulturnim temama koje ukazuju na akutne probleme/pitanja lokalne zajednice: politikama javnog prostora, posledicama tranzicijskih procesa, itd. Za svoj rad su dobili brojna priznanja i nagrade, među njima posebnu nagradu žirija na beogradskom BITEF 2007; Nagradu Avaz Dragon na Sarajevo MESS 2008, glavnu nagrada Oblak na PUF-2009 u Puli, Posebnu nagradu žirija na 2009 BITEF-u, itd.

bacaci-sjenki-1