Projekcija filma „Stanari roze kuće“

U utorak 21. marta, u EU info centru će biti održana beogradska premijera  dokumentarnog filma „Stanari roze kuće“. Film prati živote šest osoba sa intelektualnim poteškoćama, koje se, posle dugogodišnjeg boravka u ustanovi u Velikom Popovcu, sele u Veliko Gradište i tamo započinju samostalan život.

Protagonisti filma su veći deo života proveli u ustanovi socijalne zaštite „Gvozden Jovančićević“, da bi je u jednom trenutku, naporima radnika ustanove i uz podršku humanitarne organizacije iz Češke, napustili i pokušali da organizuju samostalan život. Prihvatanje od strane ljudi iz nove sredine, preuzimanje odgovornosti i mogućnost ispunjenja životnih ciljeva su samo neki od izazova sa kojima su morali da se suoče.

Kroz ovaj film, gledaoci će moći da bolje upoznaju ljude sa intelektualnim teškoćama, da steknu uvid u težak položaj korisnika ustanova socijalne zaštite, ali i da iz njihovih priča vide koliko im je, kao i svima nama, važno da žive slobodno. Film je realizovan u sklopu projekta „Započnimo život“ koji su sproveli Ustanova u Velikom Popovcu i češka nevladina organizacija „Čovek u nevolji“.  Projekat je finasiran od strane EU, a u okviru njega je 20 korisnika napustilo ustanovu i uključilo se u zajednicu.

Film je već prikazan u bioskopu Kulturnog centra u Velikom Gradištu. Beogradska premijera biti održana u saradnji sa EU info centrom, u njihovim prostorijama u ulici Kralja Milana 7, s početkom u 16.30h. Nakon projekcije, planirana je i diskusija sa protagonistima filma. Ulaz na projekciju i razgovor je besplatan.

Stanari roze kuce

Novi broj MANEK-a o organizacijama civilnog društva

Peti broj MANEK-a, magazina koji izdaje Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije, posvećen je nezavidnom položaju organizacija civilnog društva u kulturi u Srbiji. Novi broj će biti predstavljen u četvrtak, 23. marta u Medija Centru, a istog popodneva biće organizovano i neformalno druženje u Magacinu.

Nezavidan položaj organizacija civilnog društva u Srbiji je detaljno objašnjen kroz šokantne rezultate istraživanja o socio-ekonomskom statusu, uslovima rada i stilovima života aktera nezavisne scene. Rezultati istraživanja dr Predraga Cvetičanina pokazuju, između ostalog, da oko 40% organizacija civilnog društva u kulturi u Srbiji ima godišnji budžet manji od 10.000 evra, da u više od 90% organizacija preko polovine članova ima fakultetsko i još više obrazovanje, ali da njih oko 30% nema prihode, te da polovina radnika u civilnom sektoru u kulturi nema predviđen godišnji odmor ili ga ne koristi, a svega 5% nikada nije radilo prekovremeno. Čak 51,2% radnika u civilnom sektoru u kulturi povremeno je pod stresom, a više od trećine oseća izrazite posledice sindroma sagorevanja. Uprkos tome, godišnja produkcija u civilnom sektoru u kulturi iznosi više od 200 projekata i više od 2.000 pojedinačnih kulturnih programa, a više od tri četvrtine angažovanih pronalazi zadovoljstvo u svom poslu.

17357131_10154414806756659_292930505_o

Novi Manek istražuje i na koji se način finansira nezavisna kulturna i umetnička produkcija sa famozne linije 481 državnog budžeta, da li postoje alternativni načini finansiranja, na šta se svodi korporativna podrška i da li ima uslova za razvoj filantropije. Takođe, ukazuje i na niz otvorenih pitanja i dilema same scene u pogledu mogućih pravaca funkcionisanja i delovanja.

O tome da li bi situacija nezavisne kulturne scene mogla da se promeni jačom saradnjom javnog i civilnog sektora i zašto je ona zapravo važna – Manek ukazuje kroz razgovor sa prof. dr Milenom Dragićević Šešić, dok intervjuom sa članovima inicijative Kulturnjaci 2016 pokazuje kako se za svega par meseci vladavine ultradesničarskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića drastično promenio položaj nezavisne kulture u Hrvatskoj.

Manek piše i o tome šta je izazvalo novo okupljanje nezavisne scene Novog Sada i na kojim principima ona pokušava da napravi pomak u dijalogu s gradskim vlastima.

Poseban temat povećen je tituli Evropske prestonice kulture, i to iz ugla Rijeke, koja je taj status dobila za 2020. godinu, te Novog Sada koji će biti EPK 2021. Kroz više osvrta i intervjua, novi Manek pokazuje da je pred akterima nezavisnih scena mnogo izazova, koje nameće struktura EPK kao novi prioritet lokalnih (i šire) kulturnih politika, sužavajući im i inače neveliki manevarski prostor za borbu za bolji položaj.

Promocija u Medija centru počinje 23. marta u 12 sati, a novi broj će biti predstavljen još jednom istog dana, uz neformalno druženje od 18.30 sati u Magacinu u Kraljevića Marka.

Fotografije na temu “Novi građani”

Međunarodni festival fotografije “Organ Vida” objavio je konkurs na temu Novi građani. Od umetnika se traži da interpretiraju ideju Novog građanina kao čoveka-bez-mesta, povrh privilegija, nacionalnosti ili privrženosti vlasti, koji nadilazi konvencionalno shvatanje  pojma, ograničeno na državu i grad.

foto-konkurs

Konkurs takođe poziva autore na promišljanje života u (post)kapitalističkom svetu obeleženom klimatskim promenama, navodi se u saopštenju. Radovi se mogu slati do 1. aprila, a pobednici će izlagati na devetom festivalu “Organ Vida” u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, od 8. do 24. septembra 2017. godine.

foto-konkurs3

Više o temi konkursa možete pročitati ovde, i preuzeti prijavni formular. Po zatvaranju konkursa, radove će ocenjivati stručni žiri u sastavu Dane Lixenberg, Cristine de Middel, Katrin Koenning i Pieter Hugo, kustoskinja Muzeja suvremene umjetnosti Leila Topić, kao i pisac i kritičar The Guardiana i The Observera Sean O’Hagan. Pobednici će predstaviti svoje radove na devetom festival “Organ Vida” u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu od 08. do 24. septembra 2017. godine.

“Organ Vida” je vodeća je platforma za fotografiju u Hrvatskoj. Organizacijom različitih godišnjih aktivnosti, projekata i programa, udruženje edukuje, podstiče na kritičko promišljanje i sagledavanje fotografske umetnosti.

foto-konkurs2

Leibach u Severnoj Koreji

Norveški reditelj i aktivista Morten Traavik autor je dokumentarnog filma “Dan oslobođenja” (Liberation Day) o nastupu grupe Leibach u Severnoj Koreji, koji je nedavno imao hrvatsku premijeru. Ovaj događaj su mnogi nazvali istorijskim, jer je reč o prvom nastupu nekog zapadnog benda u istoriji te zemlje.

laibach02

Dokumentarac “Dan oslobođenja” prikazuje nastup grupe Laibach pred severnokorejskom publikom, a njegova svetska premijera bila krajem 2016. godine na IDFA u Amsterdamu. U filmu se može videti kako su severnokorejski zvaničnici uoči samog događaja opisali Laibach kao “neonacistički bend, jer koristi scenografiju i kostime koji podsećaju na Hitlera”. “Oni se ismevaju i izruguju onome što nazivaju diktaturama širom sveta, a muzika im je užasna! Ako Laibach bude posetio DNRK, izvešće neku provokaciju i naštetiti našem socijalističkom sistemu”. Uprkos takvim izjavama, Leibach je ipak dobio dozvolu da održi koncert u Pjongjangu, mada, kako navodi Seecult, uz izbacivanje pojedinih pesama sa prvobitno planirane set liste (Koran, Eat Liver, The Final Countdown).

leibach4

Gostovanje Laibacha u Pjongjangu organizovali su Severnokorejsko-evropska asocijacija za promociju kulturne razmene, Traavik Art kompanija iz Norveške, i sam bend, koji je 2015. godine proslavio 35 godina postojanja. Osnovana u slovenačkom industrijskom gradiću Trbovlju, grupa Laibach važi za jedan od najslavnijih muzičkih sastava poteklih sa jugoslovenskog prostora i uopšte iz bivših komunističkih zemalja. Od samih početaka deluju u različitim područjima muzičko-vizuelnih umetnosti, aktivno se suočavajući s totalitarizmom i pitanjem odnosa umetnosti i ideologija. Laibach je i jedan od osnivača pokreta Neue Slowenische Kunst.

leibach5

Za nastup Laibacha u Severnoj Koreji u avgustu 2015. godine slovenački filozof Slavoj Žižek rekao da je to bio “najfascinantniji kulturološki, ideološki i politički događaj 21. stoleća”. Film je prikazan na festivalima u Kazahstanu (Almati), Trstu, Torinu, Geteborgu, Solunu i Glazgovu, a tokom proleća zakazana su i gostovanja u Pragu, Kopenhagenu, Beču, Rigi, Vilnijusu, Kijevu, Istambulu, Lisabonu, Tel Avivu, Meksiko sitiju, Sidneju… Oficijelni trejler za film možete pogledati ovde.

leibach1

Rodni odnosi na kulturnoj sceni

Kao uvod u 12. izdanje Festivala internacionalnog studentskog teatra FIST, program za afirmaciju ženskog stvaralaštva FEMIX podržao je organizaciju razgovora na temu “Rodni odnosi na kulturno-umetničkoj sceni Srbije”, koji će biti održan 8. marta od 18 sati, u Društvenom centru “Oktobar” u Beogradu.

rodni odnosi1

U kojoj meri je rodna (ne)ravnopravnost prisutna na kulturno-umetničkoj sceni Srbije i u čemu se ogleda? Da li prepoznajemo diskriminaciju i seksizam među kolegama i koleginicama, u institucijama i organizacijama, u sadržajima koje proizvodimo i promovišemo, i kako se prema njima ponašamo? Koje su mogućnosti za delovanje u pravcu ravnopravnije i otvorenije kulturne scene?, neka su od pitanja kojima će se pozabaviti ova tribina. Centralna tema biće savremene demonstracije rodne neravnopravnosti, stereotipne uloge, pozicije i ponašanja žena i muškaraca na domaćoj kulturnoj sceni, te načini delovanja koji se tome mogu suprotstaviti.

Tribina „Rodni odnosi na kulturno-umetničkoj sceni Srbije“ biće realizovana kao zajednički projekat Festivala internacionalnog studentskog teatra FIST, koji organizuju studenti Katedre za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, i Programa za afirmaciju ženskog stvaralaštva FEMIX, u sklopu programa FIST Kuhinja. Svi zainteresovani koji žele da se pridruže razgovoru treba da se jave na femixinfo@gmail.com, i najave svoje učešće. Razgovor će moderirati Tatjana Nikolić, menadžerka u kulturi i vođa tima FEMIX-a.

rodni odnosi2

Razgovor se održava 8. marta od 18 do 20 časova u Društvenom centru “Oktobar” u Beogradu (Strahinjića Bana 33, u suterenu). Tribina će otvoriti tribinski program “FIST Kuhinja”, koji će se nastaviti tokom dvanaestog FIST-a, od 23-26. marta u Dorćol Platz-u.