PODRŽITE LICEULICE I U 2018. GODINI KUPOVINOM KALENDARA #podrskajevazna

I ove godine naš kalendar broji samo dobre dane. Poručite svoj primerak po ceni od 450 dinara + ptt troškovi i na vašoj adresi će biti već za par dana. 

Dan nekada traje predugo, a nekada nam nije dovoljno ni kada bi imao 48 sati. Za one dane u kojima bismo voleli da budemo još dugo, poručite LUL kalendar i nekad zaustavite vreme za dobre stvari.

U kalendaru (12x12cm) se već nalaze obeleženi važni datumi, kao što su (Svetski dan planete Zemlje, Svetski dan ljudskih prava, Svetski dan zagrljaja itd), a spreman je za vaše važne datume i velike planove.

Ilustracijama onih koji su stali u odbranu vrednosti kojima svakodnevno činimo društvo boljim mestom, otvaramo novu stranicu, spremnu za hrabre korake naših korisnika, Marka, Davida, Milutina, Nace, Mirka, zbog kojih ulica ima nasmejanije lice.
Ilustracije su nam ove godine poklonili: Škrabac, Ines Glavaš, Bruka Notes, Lea Levi, Daniel Kovač, jachim 992, Jana Vuković, Sanja Drakulić, Miljan Ristić, Tijana Golubović, Nikola Puzigaća, Dušan Rajić.

Pišite nam na donacije@liceulice.org ili na bilo koji od profila na društvenim mrežama.

LUL_kalendar_cover

Advertisements

Poziv za DIZAJNERE/KE na temu POSLOVNA SPOSOBNOST – NAŠE PRAVO!

LICEULICE I MDRI-S KROZ PROGRAM IZ DOBRIH RAZLOGA

pozivaju  dizajnere/ke i kreativce/ke vešte u vizualizaciji podataka da se jave na otvoreni poziv za izradu plakata na temu

POSLOVNA SPOSOBNOST – NAŠE PRAVO!

Zašto IZ DOBRIH RAZLOGA? 

Ovaj program pokrenut je u okviru platforme Liceulice s idejom društvenog angažovanja zajednice dizajenera, likovnih i vizuelnih umetnika koji bi svojim radom dali doprinos vidljivosti tema važnih za položaj marginalizovanih grupa i pojedinaca. Ilustracijom podataka koji govore o uslovima života najugroženijih ili obaspravljenih, kreiramo prostor za probleme nevidljive za mejnstrim medije i ujedno se obraćamo široj zajednici.  Mi govorimo u ime onih čiji se glas ne čuje.

Šta je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S)?

MDRI-S je u potpunosti posvećena zaštiti i promociji ljudskih prava osoba sa intelektualnim i mentalnim teškoćama te ostvarenju njihove pune uključenosti i učešća u društvu. Posebnu pažnju posvećuju deci i odraslim osobama koje se nalaze pod rizikom ili već borave u institucijama socijalne zaštite i psihijatrijskim bolnicama, s obzirom da oni čine najugroženiju i najmarginalizovaniju grupu. MDRI-S se svakodnevno bori za postizanje pune socijalne uključenosti osoba sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom uz puno poštovanje njihovog života i dostojanstva.

Zašto ova tema?

Poslovna sposobnost je mogućnost osobe da bude prepoznata u okviru pravnog sistema. Osoba postaje poslovno sposobna kada napuni osamnaest godina. Poslovna sposobnost je pravni koncept i predstavlja svojstvo osobe da svojom vlastitom aktivnošću, odnosno izražavanjem volje, stiče prava i obaveze. Osoba koja je poslovno sposobna može sklapati ugovore, dati pristanak na lečenje, donositi odluke o tome gde će živeti, raspolagati svojom imovinom, podnositi tužbe i žalbe, sklapati brak, donositi odluke o priznanju majčinstva ili očinstva, podizati decu, birati na parlamentarnim, predsedničkim, lokalnim izborima ili glasati na referendumu, podizati kredite, odnosno preduzimati sve pravne radnje koje odrasla osoba može preduzeti u svom svakodnevnom životu. Bez poslovne sposobnosti pojedinac ne može samostalno da upravlja svojim životom. Samostalno upravljanje podrazumeva donošenje odluka o raznim pitanjima u svakodnevnom životu kojima, svojim potpisom, dajemo pravnu snagu. Međutim, poslovna sposobnost znači mnogo više od donošenja odluka ona nam omogućava da imamo kontrolu nad svojim životom i da ga možemo planirati. Dakle, gubitak poslovne sposobnosti podrazumeva i gubitak kontrole nad sopstvenim životom. Ako nam se oduzme mogućnost da donosimo odluke i dobre, kao i loše kako možemo naučiti da preuzimamo odgovornost za vlastiti izbor?

Kome je poziv namenjen?

Svima onima koji žele da daju svoj doprinos u borbi za bolji položaj osoba sa invaliditetom, vešti su u nekoj od tehnika izrade plakata i žele da nauče više o vizualizaciji podataka. Za sve prijavljene biće organizovana i jednodnevna radionica za detaljnije upoznavanje s odabranom temom, potrebama i problemima ove društvene grupe i značaju dizjna i ilustracije u kontekstu društvene odgovornosti.

Tehnička specifikacija poziva

Prijave su otvorene do dvadesetdevetog septembra (29.09.), a učesnici bi trebalo da pošalju osnovne podatke o sebi i razlog zašto žele da budu deo programa Iz dobrih razloga na adresu izdobrihrazloga@gmail.com. Radovi nastali kroz ovaj proces biće štampani kao deo javne izložbe koju organizujemo u oktobru 2017. godine. Za više informacija budite slobodni da nam pišete na istu adresu.

Iz-dobrih-razloga-MEDIUM

INTERNACIONALNO PRIZNANJE ZA MAGAZIN LICEULICE

Sjajne vesti stižu nam iz Velike Britanije! S ponosom vas obaveštavamo da je magazin Liculice na godišnjem samitu svetske asocijacije uličnih novina (INSP) osvojio prvu nagradu u kategoriji naslovnih stranica, za naslovnicu koju je dizajnirala naša stalna saradnica Sanja Stojkov.

Pre par dana u Mančesteru su dodeljene ovogodišnje INSP nagrade, nagrade koje internacionalni stručni žiri svake godine dodeljuje uličnim novinama širom sveta. Nagrade se dodeljuju u jedanaest različitih kategorija, kao što su najbolja fotografija, najbolja naslovnica, najveći napredak, najveća uključenost prodavaca, najbolji dizajn i slično.

Naš rad je i ranije bio prepoznat kao značajan jer smo već šest puta do sada bili nominovani (u najužem izboru) za INSP nagrade u nekoliko različitih kategorija.

Naslovnica iz našeg prošlogodišnjeg broja posvećenog rodnoj ravnopravnosti, pobedila je u finalu naslovnice uličnih novina iz Danske, Meksika, Grčke, Norveške, Sjedinjenih Američkih Država, Južnoafričke Republike i Tajvana. Pored pomenutih finalista, u konkurenciji je bilo čak 110 uličnih novina iz 35 zemalja, objavljenih na 24 jezika. Nagrada tim više dobija na značaju ukoliko znamo da su u žiriju bili poznati stručnjaci iz oblasti izdavaštva, socijalnog biznisa i društvenog aktivizma.

Evo šta o samom priznanju kaže autorka nagradjenog rada, Sanja Stojkov: „Moram da priznam da je za mene već sam izlazak tog broja magazina bila mala pobeda. Tada nisam mogla ni da zamislim da će naslovnica dobiti internacionalno priznanje. Jako sam srećna zbog nagrade, ali pre svega mi je drago što sam imala priliku da doprinesem radu jedinih uličnih novina kod nas koji imaju za cilj i pomoć marginalizovanim grupama i edukaciju čitaoca. Tema broja bila je jako osetljiva, ali sa agresivnim dizajnom uspeli smo da privučemo pažnju kako publike tako i žirija koji je prepoznao problem i moju interpretaciju. Osvojili smo nagradu, ali ne i borbu. Zato je pred nama još mnogo toga na čemu treba raditi. Podrška je zaista važna.“

Kako INSP navodi u svom saopštenju, nagrada je samo jedan vid priznanja za izuzetna dostignuća magazina Liceulice u proteklim  godinama. Drago nam je da je naš rad u svetu prepoznat kao vredan, što nam daje još veći motiv i podsticaj da nastavimo dalje još bolje uprkos stalnim, pre svega finansijskim, poteškoćama.

Svečana dodela nagrada održana je u The Bridgewater Hall-u, a nagrade su dodelili počasni predsednik INSP-a Serge Lareault i Maree Aldam, INSP-ova izvršna direktorka. Tom prilikom počasni presednik Serge Lareault primio je nagradu za životno delo za svoj doprinos INSP-u i najavio svoje povlačenje sa te funkcije.

LuL cover 33_sanja stojkov

Podrška za SEEcult!

U vreme kada kulturna produkcija – kako i ona koja spada u domen mejnstrima, tako i ona koja nastaje na nezavisnoj sceni – nezapamćeno trpe pod naletom neoliberalnih mera štednji i talasu konzervativizma koji njih prati, SEEcult je važan prostor u kome se sistematično i ozbiljno mapiraju relevantni kulturni sadržaji. Upravo zato što je takav prostor nužan prostor odbrane od duha vremena u kom živimo, ogromna bi bila šteta ako bi takav prostor nestao i zato je nužno da budemo solidarni i da pružamo podršku jedni drugima.

Liceulice vrlo dobro zna kako je to biti na ivici opstanka i najiskrenije se nadamo da će SEEcult, kao što smo mi prošle godine, uspeti da preživi ovu najveću krizu u kojoj se do sad našao, kao i da će se pronaći neko trajnije rešenje za nastavak rada ove važne i značajne redakcije.

Redakcija LICEULICE

 

APEL ZA ODBRANU DOSTOJANSTVA I PRAVA NA RAD SAKUPLJAČA SEKUNDARNIH SIROVINA

U Novom Sadu, Beogradu, Srbiji, 22. juna 2017.

Mi, dole potpisane organizacije i udruženja, najoštrije osuđujemo angažovanje privatnih preduzeća, od strane Javnog komunalno preduzeća „Čistoća“ , na poslovima fizičkog obezbeđivanja komunalnih kontejnera za smeće u Novom Sadu.

Ova mera usmerena je na sprečavanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina da sakupljaju reciklabilni otpad iz komunalnih kontejnera na teritoriji Novog Sada, čime ekonomski najranjiviji članovi i članice našeg društva obezbeđuju osnovnu egzistenciju za sebe i svoje porodice. U borbi za goli opstanak, u Srbiji 30.000 neformalnih sakupljača obavlja društveno koristan posao sakupljanja otpada za reciklažu i odgovorno tvrdimo da je najveći  napredak u ovoj oblasti Republika Srbija ostvarila zahvaljujući njihovom radu.

Prema podacima Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada preko 80% količina koje recikliraju domaće fabrike za reciklažu PET boca dolazi od neformalnih sakupljača, dok javna komunalna preduzeća sakupe samo 1% otpadnog starog papira koji se reciklira u Srbiji. Ova statistika najbolje pokazuje stanje u oblasti upravljanja otpadom i u kojoj meri su lokalne samouprave, komunalna preduzeća, nadležna Ministarstva, kompanije dužne da primenom načela „zagađivač plaća“ i obezbede ulaganja u sistem za odvojeno sakupljanje otpada za reciklažu, zakazale u primeni ekoloških zakona i strategija donetih još 2009. godine.

Bez obzira na činjenicu da je Zakonom o upravljanju otpadom i Zakonom o komunalnim delatnostima definisano da vlasništvo nad komunalnim otpadom odloženim u namenske kontejnere pripada javno komunalnom preduzeću, ovaj čin je atak na zdrav razum građana Novog Sada i Srbije i sa stanovišta humanosti predstavlja beskrupulozno kršenje ljudskih prava, a sa stanovišta ekonomije nerazumnu odluku da građani i građanke javnim novcem plaćaju privatnoj kompaniji uslugu sumnjive svrhe.

Upozoravamo da 70% sakupljača čine pripadnice i pripadnici romske nacionalne manjine, kojima je usled velike stope nezaposlenosti, loših uslova života i etničkih predrasuda otežano da nađu zaposlenje u zajednici u kojoj žive, čime im je ugroženo osnovno ljudsko pravo, zagarantovano Ustavom u članu 60 – pravo na rad.

Solidarno iskazujemo podršku ljudima koji nisu u mogućnosti da na drugačiji način prehrane svoje porodice i uključe se u legalne tokove rada i koji ne ostavaruju ni minimum radnih prava. Smatramo da je njihov rad legitiman i društveno koristan, i stoga mora u svim aspektima postati legalan. Sakupljači sakupljajući otpad za reciklažu deluju za dobrobit svoje zajednice, prehranjuju svoje porodice, troše zarađen novac u komšijskim radnjama, plaćaju struju, vodu, školovanje svoje dece, učestvuju u ekonomskom oporavku svoje zemlje. U ovom trenutku sakupljači predstavljaju zamajac cirkularne ekonomije u Srbiji obezbeđujući stvaranje nove vrednosti iz otpada i umanjujući neospornu štetu koju čini njegovo odlaganje u životnu sredinu.

Apelujemo na nadležne organe na lokalnom i republičkom nivou da uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u Srbiji mora biti zasnovano na principima ekološke, socijalne i ekonomske održivosti, zaštite životne sredine i “Povelje o Zemlji” kao deklaraciji o osnovnim društvenim principima napretka čovečanstva u 21. veku.

Nagomilani problemi u prikupljanju i odlaganju otpada u Novom Sadu, ali i šire, moraju biti rešenim efikasnim radom svih nadležnih službi, komunalne policije i komunalnih preduzeća koji imaju sva potrebna ovlašćenja i kroz dijalog sa svim učesnicima u procesu prikupljanja sekundarnih sirovina, kako bi se obezbedilo poštovanje ljudskih prava i našlo alternativno, legalno i stabilno rešenje za zaposlenje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina.

Upozoravamo da prenos ovlašćenja na privatne agencije za usluge fizičkog obezbeđenja i davanje slobode da procenjuju ko je “sumnjivo lice” i prava da mu ograniče slobodu kretanja, daleko prevazilazi do sada poznatu praksu i ostavlja ogromnu mogućnost za zloupotrebu i diskriminaciju.

Imajući u vidu sve iznete argumente koji govore u prilog velikom značaju sakupljača za reciklažni sektor, životnu sredinu i zajednicu uopšte, smatramo da pitanje njihovog položaja unutar sistema za upravljanje komunalnim otpadom nije puko “tehničko pitanje” koje se tiče samo JKP “Gradska Čistoća Novi Sad”, već je važno političko pitanje. Stoga pozivamo Vladu Republike Srbije i nadležna Ministarstva da prepoznaju interes svih građana i građanki Države Srbije da grade svoju budućnost na principima solidarne i cirkularne ekonomije i da pokrenu proces inkluzije neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, jer smo kao društvo odgovorni da obezbedimo zdravu i sigurnu budućnost kako njihovoj, tako i našoj deci.

Potpisnici apela:

Republički sindikat sakupljača sekundarnih sirovina
Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada
Inženjeri zaštite životne sredine
Građanske inicijative
UG Bajsologija
Magazin LICEULICE
Smart kolektiv
Roma Koperativa, Niš
Udruženje romskih studenata/ Ћидипе е Рромане Студентоненго
Mladi istraživači Srbije
Inicijativa za demokratske tranzicije
Društvo mladih istraživača, Bor
Ekološki pokret “Bela breza” Kruševac
OKZ Roma Romanipen
NVO Porečje – Vučje
Dobri ljudi, Valjevo
Ekološki pokret “Moravski orašak” Trstenik
Zrenjaninska omladinska razvojna organizacija – ZORO
Levi samit Srbije:
PARISS, Kragujevac, Jagodina i Sjenica
UG Solidarnost, Subotica
Centar za politike emancipacije, Beograd
Kontekst kolektiv, Beograd
Forum Roma Srbije
STRIKE, Novi Sad
Društveni centar Oktobar, Beograd
Zrenjaninski Socijalni Forum, Zrenjanin
Zelena omladina Srbije
ŽINDOK
Udruženje za radna prava žena „Roza“, Zrenjanin

sakupljac