Novi, 42. broj magazina LICEULICE: AKO HOĆEŠ SLOBODU, SAMO JE JEDAN NAČIN!

– zašto su nam važni slobodni mediji? – 

Od ove nedelje je na ulicama 42. broj našeg magazina – prvo izdanje u novoj 2018. godini!

U novom broju bavili smo se, pre svega, razmatranjem važne uloge  medija u  izgradnji  istinski demokratskog društva. Nezavisni i slobodni mediji su jedan  od osnovnih preduslova  za razvoj zajednice koja  počiva na solidarnosti i transparentosti, a pravo na informaciju (i na relevantnu interpretaciju te informacije) spada u elementarna prava svakog čoveka. Mediji su, dakle, polje koje nedvosmisleno spada u ono što zovemo javnim interesom – poput zdravstva ili  školstva.  I ovoj temi smo prišli u skladu s našom misijom,  a to podrazumeva da osvetlimo problem s više strana (bez preteranog opisivanja dobro poznatog postojećeg stanja) i ponudimo set informacija (znanja i mišljenja)  koje bi mogle voditi ka rešenju ili bar ublažavanju teškoća s kojima se kao društvo suočavamo.

Tako u novom broju magazina Liceulice možete čitati intervju sa Snježanom Milivojević, profesorkom Fakulteta političkih nauka u Beogradu, u kome smo, podrobno, stavku po stavku, prolazili razne teme koje smatramo ključnim za fukncionisanje medijskog sistema. Takođe, napravili smo i anketu u kojoj su brojni medijski stručnjaci i stručnjakinje – poput Dinka Gruhonjića, Vesne Mališić, Milene Dragićević Šešić, Ane Martinoli   i mnogih drugih – govorili o temama kao što su javni servis, mediji kao javno dobro ili medijska pismenost. U novom broju možete pročitati i tekst Dejana Kožula u kome se bavi nasleđem nedeljnika Feral Tribune, kao i opsežan tekst Roberta Mekčesnija u kojem se autor bavi istorijom tzv. profesionalnog novinarstva.

Osim teme broja, tu su i naše stalne teme i rubrike. Tako  možete pročitati još jednu priču naše stalne saradnice Dragane Nikoletić, ovoga puta o našem prodavcu Tomislavu Martiću koji svakodnevno vredno prodaje magazin u centru Beograda, a u rubrici Pismo meni mlađem ovaj put donosimo prevod teksta koji je  napisao Rodžer Voters, basista i autor mnogih pesama čuvenog benda Pink Flojd. Takođe, nastavili smo i saradnju sa izadavačkom kućom Geopoetika, pa u našem mini feljtonu i dalje prenosimo pisma iz knjige Muzej prepiske. Ovaj put pročitajte jednu vrlo zanimljivu prepisku između Alberta Ajnštajna i jedne učenice sedmog razreda osnovne škole.

Naravno, osim tekstova, temom broja smo se bavili i kroz vizuelne sadržaje – što se najbolje može videti na naslovnici i brojnim ilustracijama koje je za ovaj broj našeg magazina uradila grupa umetnika BRuka Notes.

Ne gubite iz vida da su projekti poput našeg uvek u krizi i neizvesnosti. Zato nas podržavajte: kupujte magazin od naših prodavaca, pretplatite se, donirajte,  zovite nas u goste, govorite i pišite o nama i tako doprinesite opstanku programa koji pomaže mnogima, ali i opstanaku magazina koji nas svojim sadržajem ohrabruje da ostvarimo  neko bolje društvo u kome bismo mogli živeti.

LUL 42_Bruka Notes

Advertisements

Havas Adriatic – Kako smo afirmisali “gradske face”?

Nakon što smo se sa velikim zadovoljstvom priključili akciji #kampanjanadar, pokrenutoj od strane Marketing mreže, sa još većim entuzijazmom smo organizovali upoznavanje sa organizacijom Liceulice koja pruža podršku marginalizovanim grupama, sa ciljem njihove veće ekonomske, kulturne i socijalne uključenosti. Njihovu najvidljiviju aktivnost predstavlja upravo izdavanje časopisa Liceulice od čije prodaje 50% prihoda ide direktno prodavcu. Slušajući životne priče ovih prodavaca koji iz godine u godinu vredno, hrabro i širokog srca osvajaju nove ulice, shvatili smo sa kim imamo posla – sa nama sede gradske face.

Naša ideja bila je da kroz street art estetiku afirmišemo Licaulice. Zašto?

Sa ciljem da pomognemo prodavcima da ih ljudi vide onakvim kakvi oni zaista jesu, a samim tim im pomognemo i u prodaji, krenuli smo od lociranja problema. Prodavci često nailaze na odbijanja, a razlozi su razni. Mešaju ih sa “sumnjivim” prodavcima čestitki, razglednica i karata za pozorište koji navodno takođe prodaju sa društveno-odgovornim ciljevima (pomoć deci, podrška kulturi…). Takođe, ljudi su uglavnom opterećeni svojim problemima i nemaju vremena ni da saslušaju naše prodavce. Sa druge strane, primećeno je da naši prodavci mnogo lakše rade svoj posao na lokacijama gde su doživljeni kao deo svakodnevnog gradskog miljea. Isti ljudi ih sreću skoro svaki dan i doživljavaju ih kao deo urbane ikonografije – kao lica koja čine ovaj grad ili bar neki od krajeva. Tako je prodavac Milan lice sa Terazija, Mirko lice sa platoa kod Studenstkog parka, a Svetlana lice sa Dorćola. Vodeći se time da su naši prodavci veliki borci koji prodajom magazina na ulicama Beograda žele da se ponovo integrišu u društvo, locirali smo kakvu promenu treba da stvorimo – da od nepoznatog ili nedovoljno poznatog Licaulice, naši prodavci postanu gradske face.

Liceulice_face-text

Kao i naši prodavci, krenuli smo sa ulice. Kreirali smo i oblepili grad plakatima u street art estetici na kojima se nalaze naši prodavci uz rečenicu koja objašnjava koliko njima pomaže Liceulice. Nakon toga usledio je event – izložba plakata u Uličnoj galeriji kojoj su prisustvovale brojne poznate ličnosti i predstavnici medija. Tom prilikom, ispričali smo im priču o Licimaulice na koju nimalo nisu ostali ravnodušni, a o čemu svedoči veliki broj objava u štampanim i elektronskim medijima. Svoju podršku našem projektu dali su i mladi glumci (Slaven Došlo, Maja Šuša, Ana Mandić i mnogi drugi) koji su se rado odazvali našem pozivu da na jedan dan uđu u cipele prodavaca, daju im “day off” i odmene ih u prodaji. Sledeća na red došla je internet zajednica. Kreirali smo web banere i dva videa. Prvi je nastao sa ciljem da upozna korisnike društvenih mreža sa našim prodavcima kroz kadrove koji prikazuju njihove emocije kada ugledaju sebe na plakatima na ulicama Beograda, kada i sami sebe dožive kao gradske face. U drugom videu naćiće se neke uveliko poznate gradske face. To su glumci, koji su naše prodavce odmenili u njihovom teškom, ali sada već prepoznatom naporu da se uključe u društvo –  kroz prodaju časopisa Liceulice.

Uprkos tome što je kampanja i dalje u toku i što vremenski uslovi nisu bili na strani naših prodavaca, već smo zabeležili jedan lep napredak. Pored porasta prodaje na dnevnom nivou, koja je sa 150 primeraka porasla na 185, prodavci rado ističu da osećaju promenu u odnosu prema njima. Prolaznici ih prepoznaju, zastaju, saslušaju ih, pa i kupe svoj primerak. Na opštu radost ljudi iz organizacije Liceulice, telefon je zvonio više nego ikada. Građani koji su imali prilike da pogledaju priču o ovom projektu na televiziji, javljali su se sa pitanjima kako bi još mogli da pomognu. Facebook stranica Liceulice dobila je 300 novih pratilaca, naš video ostvario je neverovatan organski reach u visini od 133.592,00 za 5 dana koliko je online.

„Mislim da u Srbiji pojam zajednice doživljavamo apstraktno. Već duže vreme pojedinac ne oseća dobrobit pripadnosti zajednici i zato se ona udaljila od nas i mi od nje. Ne govorim ovde o mikro-zajednicama kao što su porodice ili prijatelji, nego o društvu u celini. Ljudi su okrenuti svojim problemima, upućeni sami na sebe, i čini se da su uveliko stekli naviku i da ne očekuju da će im društvo pomoći kada im pomoć treba. Opasnost ove situacije je ta da ljudi prestaju da osećaju potrebu ili da razumeju razlog da pomognu društvu, ili prosto rečeno – drugome.

Naša kampanja upravo adresira taj problem. Prodavci časopisa Liceulice pokušavaju da se uključe u društvo prodajom časopisa, a za prodaju je potrebno dvoje – kupac i prodavac. Zato je ideja naše kampanje da prodaju tretiramo kao međuljudski odnos. Želimo da prodavca približimo kupcu kao čoveka koji nudi sebe društvu, a da bi ga društvo prihvatilo potreban je čovek spreman da potroši 150 dinara mesečno na časopis. Nije mnogo za čoveka, zar ne? ” – istakao je Janko Pavlović, kreativni direktor agencije Havas Adriatic.

#kampanjanadar #gradskeface #liceulice #podrskajevazna

Team Havas i Liceulice

Albumi zbog kojih nećete zaboraviti godinu iza nas!

Ako vam se u proteklih dvanaest meseci desilo nešto mnogo veliko, teško da ćete zaboraviti broj iznad kalendara. Međutim, ako ste radili isti posao kao pretprošle godine, ili ga niste imali kao prošle, ako ste na moru bili sa istom osobom s kojom ste dočekali novu godinu, ili je niste imali ni u avgustu kao ni u decembru, ako je godina bila samo jedna od mnogih, onda je neophodno da postoji nešto sa čime ćete povezivati svoj život i dotičnu godinu. Nekome za to služe fotografije, nekome filmovi i knjige, a kod mene je to vazda bila muzika.

Iako mi se tokom 2017. desilo nekoliko velikih stvari koje nemaju veze s muzikom, činjenica je da ću je zauvek pamtiti po onim albumima koje danima i noćima nisam vadio iz plejera. Danas ću pomenuti samo neke od njih.

Ove godine smo čuli nekoliko sjajnih rok/indi pop izdanja koji se oslanjaju na sedamdesete. Tu pre svega mislim na album „Waiting on A  Song” Dena Oerbaha, ali i na zarazni vintidž pop s ploče „Hang” grupe Foxygen. Što se tiče novog soula koji zvuči kao stari, njega možemo čuti na poslednjim pločama britanske grupe Stone Foundation (koju su snimili s Polom Velerom), kao i na drugom izdanju Kertisa Hardinga.

Niška grupa Eyot pomerila je granice domaćeg džeza pločom „Innate“, koju je snimila u Čikagu, u kultnom studiju Electrical Audio Stiva Albinija. Kada su u pitanju džez granice na globalnom nivou, njih je dobro testirala francuska grupa Aquaserge, genijalnom pločom „Laisse Ça Être”.

Kada pričamo o debi pločama, što se mene tiče pobednica je Fibi Bridžers. Njen nežni folk/pop „Stranger in the Alps“ bio mi je soundtrack tokom mnogih neprespavanih noći. Stihovi sa te ploče toliko su zreli i nose toliko iskustva, da je teško poverovati da ih je napisao neko ko ima jedva dvadeset tri godine.

Nekadašnji lider benda American Music Club, Mark Ajcel, ove godine je snimio jednu od najlepših ploča u svojoj karijeri. „Hey Mr. Ferryman“ veseo je album za tužne ljude, pop muzika za one koji su izgubili veru u pop, odnosno ploča na kojoj čujemo stihove „I’ve never been to hell but they got my number“.

Što se domaće muzike tiče, najviše sam uživao u ovogodišnjim izdanjima bendova Baobab i Nežni Dalibor, odnosno u singlu Tome Gracina iz Splita.

Što se elektronike tiče, najviše sam uživao u letnjem laid-back albumu američkog dua Poolside, debi izdanju Bojane Vunturišević, povratničkoj ploči benda LCD Soundystem, poslednjem izdanju Japanca Keiga Oyamade, poznatijeg kao Cornelius,  i vintidž disko popu Italijana Fitness Forever.

Klinac iz Engleske King Krule je snimio najbolju ploču u karijeri, a Šarlot Gejnzbur, odnosno Ariel Pink nisu mnogo daleko od toga.

Kada mi se slušao neprskani pop, puštao sam „Bonjour“ Frenisa Makdonalda i Harija Paja (ovaj prvi je bubnjar grupe Teenage Fanclub), kada sam hteo da plivam vodama amerikane, slušao sam Polu Frejzer i Tarnation, kada mi je bila potrebna muzika na noćnu vožnju kolima, tu su bili Destroyer, kada sam bio tužan vrteo sam Irca Ejdriena Kraulija, a dok sam uživao u opuštenim letnjim danima voleo sam da pustim Dent May.

Grupe koje su ponajviše pomerile granice u svojoj diskografiji su Hurray for the Riff Raff, Slowdive, War on Drugs, The National i Kamasi Vašington. Njihova ovogodišnja izdanja spadaju među najbolje koje su objavili u čitavoj karijeri, i ukoliko nikada niste slušali ništa od njih, uopšte ne biste pogrešili ako istraživanje počnete baš nekom od ploča koje su objavili u 2017.

Ovde nema redosleda ni pravila. Pomenuo sam samo neke od ploča koje sam najviše vrteo na RadioAparat.com, odnosno u svojoj emisiji „Gistro FM”. Na vama je da ih uporedite s ličnim izborom, dodajući i oduzimajući po sopstvenom nahođenju.

Bilo kako bilo, dok god postoje ovakve ploče, nema šanse da zaboravim broj godine koja ističe.

 

Vladimir Skočajić Skoča

*Tekst je prenet iz magazina Liceulice br. 41

Liceulice_041_recenzije-muzika

Liceulice od sada i u Novom Sadu

Na kraju još jedne uspešne godine u kojoj smo po prvi put izašli sa sedam brojeva magazina, zadovoljstvo nam je da vas obavestimo da smo uspeli da proširimo našu prodajnu mrežu. Magazin Liceulice od ovog meseca moći ćete da kupite i na ulicama Novog Sada. Ovo je samo još jedan od načina da povećamo vidljivost, uputimo na različita važna pitanja i teme koje zajedno otvaramao i o kojima pišemo, kao i da u prodaju uključimo još novih prodavaca i prodavačica kojima je prodaja našeg magazina jedna od retkih prilika da zarade novac i vrate se u društvene tokove iz kojih su na različite načine bili isključeni.

Naime, u partnerstvu sa Domom za duševno obolela lica Čurug počinjemo sa prodajom u Novom Sadu, u nadi da ćemo u godini koja nam predstoji doći u što više gradova u kojima postoje čitaoci i čitateljke koji bi ovo što mi radimo prepoznali kao važno. A, sigurni smo, mnogo je takvih gradova u koje tek treba da stignemo. Za sada, magazin Liceulice možete kupiti na Winter Festu na novosadskom Trgu Slobode.

25532132_1261263440683858_754828918697303561_o

Koordinatorka novosadske prodaje našeg magazina Milena Gatarić o saradnji Liceulice i Doma za duševno obolela lica Čurug kaže: „Zbog česte stigmatizacije osobe sa psihičkim smetnjama veoma teško dolaze do posla i prilike da ostvare nova poznanstva, što je neophodno za sadržajniji i kvalitetniji život. Program Liceulice je idealna prilika za stanare Doma da se radno angažuju, ekonomski osnaže i da domsku svakodnevicu zamene raznolikim aktivnostima u zajednici“.

Ako se naš magazin već pojavio na ulicama grada u kome živite, ne oklevajte, kupite što pre svoj primerak, jer kupujući Liceulice pomažete drugima, a čitajući Liceulice, pomažete sebi! U slučaju da magazin još uvek nije stigao do vas, pretplatite se, donirajte u skladu sa svojim mogućnostima, ili poručite neki predmet iz naše aktivističke kolekcije Iz dobrih razloga, koja je dostupna i preko Kupinda. Ukoliko živite u inostranstvu, na raspolaganju vam je naš  Paypal račun.

Nova godina je naša najbolja šansa

Kafana Manjež 29. decembra tokom dana organizuje novogodišnje druženje s prodavcima magazina Liceulice.

U duhu predstojećih praznika i sa idejom da prodavcima zima bude toplija tog dana ćemo prikupljati novac za kupovinu novih rukavica koje će im olakšati svakodnevni boravak na ulici. Poslednjeg petka u godini od podneva do mraka služićemo kuvano vino i pečene kropmire, a vas pozivamo da nam se pridružite i da ovu 2017. zajedno završimo tako što ćemo narednu nekome učiniti lepšom.

BASTA 2

Ovo će biti i prilika da istovremeno nabavite novi broj časopisa od kojeg najugroženiji zarađuju, zbog kojeg se osećaju prihvaćeno i s kojim zajedno uče kako se prave nove šanse, a koji iz meseca u mesec na naše ulice donosi teme za koje nema mesta u drugim medijima pričajući priče boljeg društva.

Da ova zima bude topla svima nama i da se radujemo narednoj pomažu akcije u kojima svi zajedno učestvujemo. Zato je važno da se 29. decembra pojavite u što većem broju i svojim novčanim doprinosima omogućite našim prodavcima da i dalje vredno rade u novim rukavicama prkoseći hladnim zimskim danima. Kafana Manjež nalazi se u ulici Svetozara Markovića 49, gde vas očekujemo, a do tada možete učiniti još nešto humano i projekat Liceulice, koji se nalazi u stalnoj finansijskoj neizvesnosti, podržati tako što ćete se pretplatiti, donirati novac, kupiti neke od naših proizvoda, a sve informacije možete pronaći na našem blogu (liceulice.wordpress.com/).