UVEK MOŽE MNOGO TOGA DA SE POPRAVI

U decembru prošle godine startovao je naš novosadski tim prodavaca. Upoznajte Nebojšu Čelikovića, prodavca magazina Liceulice, koji se priključio našem programu podrške rešen da radom i marljivošću unese pozitivne promene u svoj život, jer Liceulice je prilika koja se ne propušta.

Nebojša i njegove dve sestre odrasli su bez majke, koja ih je napustila kad je njemu bilo svega mesec dana. Kada je imao sedam godina, njegov otac je smešten u psihijatrijsku ustanovu, po odluci lekara na koju Nebojša i danas gleda s podozrenjem. Život nastavlja u hraniteljskoj kući kod starateljke koje se sa radošću seća. „Žena kod koje sam odrastao bila je divna. Zvala se Etuška, poreklom Bunjevka, mi smo je zvali Teta. Nije mogla da nam pruži mnogo, a ja sam bio željan svega.“

 Željan životnih radosti, razdragan i svojeglav, Nebojša se rano dao u ostvarivanje svojih zamisli. U namerama ga nisu mogle obuzdati ni školske klupe. „Voleo sam da bacim torbu posle škole i da izletim napolje.“

IMG_20180325_145427

Prvi redovan posao dobio je u fabrici obuće „Solid“ u Subotici. Nasledio je mašinu za kojom je radio njegov otac davno pre njega. „Dobio sam poziv od bivšeg direktora mog oca. Prihvatio sam posao iz poštovanja prema ocu, koga mnogo volim.“ Radilo se mnogo, nekada i do šesnaest sati. „Više sam morao nego što sam želeo da radim toliko.“ S prvom platom stiglo je i prvo razočaranje: za dvadeset dana mukotrpnog rada Nebojši je isplaćeno svega 145 dinara, otprilike današnjih 3.000, te je, zbog neadekvatne plate, napustio taj posao. Međutim, godine koje su došle, donele su još više neprilika. „Tada je moglo da se zaradi na svakom koraku. Nisam slutio da će doći vremena kada neću moći da se zaposlim za stalno.“ 

Otkad je krenuo da prodaje Liceulice opet uživa u malim životnim radostima, a nada se da će uskoro iznajmiti sobu ili garsonjeru. „Zahvalan sam svima koji kupe časopis. Posebno moram da pozdravim Damira iz Crne kuće i Srđana iz Bulevar Buksa, mesta gde često prodajem časopis, kao i muzičarku Ivu Stanković, koja je organizovala humanitarni koncert za mene.“

 

Advertisements

TALAS FILANTOPIJE

Filantropija živi! Katarina Kostić, urednica književnog bloga Prerazmišljavanje, pomogla je našoj prodavačici iz Novog Sada Jeleni Vesić da dobije dugo željenu Remarkovu knjigu Tri ratna druga. Kako kaže: „Kad sam u časopisu Liceulice pročitala odličan razgovor s vašom prodavačicom Jelenom Vesić, pomislila sam da bi bila šteta ne spojiti je sa željenom knjigom, ako već mogu. Dosetila sam se da među šest hiljada prijatelja Prerazmišljavanja mora postojati bar jedan kojem baš ta Remarkova knjiga skuplja prašinu. Divno bi bilo da ne ostane na ovome, pa da Snežanin gest još nekoga motiviše da Jeleni pomogne u stvaranju lične biblioteke”.

knjiga

Ovaj lep gest Katarine Kostić zaista jeste podstakao nova dobročinstva. Jelena je tako na novosadskom Noćnom bazaru pre nekoliko dana dobila novu knjigu, i njena velika ljubav prema čitanju ponovo je u punom sjaju. Važno je da se brinemo o najugroženijima i pomažemo im, i to ne samo donacijama osnovnih životnih namirnica. Kako kaže Katarina, nikada ne smemo u svojoj privilegovanosti zaboraviti da smo privilegovani.

Ne dozvolite da se ovaj lanac humanosti prekine! Podržite naš rad različitim novčanim donacijama, pretplatite se na naš magazin ili potražite naše prodavce na ulicama Beograda i Novog Sada. Naši prodavci zavise od vaših odluka, i zato ne oklevajte da nečiji život učinite lepšim. Sve informacije koje su vam potrebne da iskažete svoje čovekoljublje možete pronaći na našem blogu.

MUZIKA ZA SVAČIJE UŠI

Sjajne vesti stižu nam iz Novog Sada! Nebojša Čeliković, naš vredni novosadski prodavac, konačno će imati svoj dom! Zahvaljujući toplom srcu violinistkinje i nastavnice Ive Stanković i predanosti učenika izdvojenog odeljenja Muzičke škole „Isidor Bajić“, Nebojši je omogućeno da plati nekoliko kirija za svoj smeštaj. Ovi divni ljudi organizovali su u Kulturnom centru „Mladost” ciklus humanitarnih koncerata pod nazivom Muzika za bolji život, na kojima je prikupljen novac za Nebojšin smeštaj.

Nebojša je požrtvovan i nikada ne odustaje, i siguran je da će ubuduće svoj stan plaćati sam, novcem koji zaradi od prodaje našeg magazina. Novčana podrška je našim prodavcima veoma važna kao podsticaj da ne odustaju u borbi za bolji život i dostojanstvo.

29187058_10211592352673097_2088051668674412544_n

U najavi ovih humanitarnih događaja istaknuto je da Nebojša „zna šta znači raditi najteže poslove i ume da volontira, zna šta je dostojanstvo i kulturno ophođenje, samo nije imao toliko sreće u životu koliko je imamo ti i ja“.

Beskućnici, najčešće, uopšte nisu sami odgovorni za položaj u kome se nalaze. Ne nasedajte na predrasude o njihovoj lenjosti i budite sledeći koji će im svojim gestom čovekoljublja omogućiti novi i pravedniji početak. Pokažite svoju dobrotu, donirajte, pričajte o nama svim ljudima koje poznajete, širite pozitivnu energiju, pretplatite se na naš magazin, ili potražite naše prodavce, budite ljudi velikog srca, kao nastavnica Iva, i na našem blogu se obavestite kako da nečiji život učinite lepšim.

U PRODAJI JE NOVI 44. BROJ MAGAZINA LICEULICE

Dragi prijatelji, na ulicama Beograda i Novog Sada nalazi se novi, četrdeset četvrti broj magazina Liceulice!

U ovom broju vam donosimo niz različitih priča o mentalnom zdravlju. Kao i dosad, pokušali smo i ovom problemu da priđemo iz različitih uglova, kako bismo se što bolje upoznali s njim i otklonili brojne predrasude. Na prepoznatljiv način smo obradili pitanje odnosa mentalnog zdravlja i zajednice, kroz istoriju i danas. Zloupotreba koncepta mentalnog zdravlja doprinela je marginalizaciji različitih grupa, a naš cilj je da pokušamo da otkrijemo kako se ona može sprečiti.

Liceulice 044_Ahmed Mahin Fayaz

Tako u novom broju magazina Liceulice možete čitati intervju s Lidijom Vasiljević, psihološkinjom koja se godinama bavi upravo temom mentalnog zdravlja zajednice. Preporučujemo i tekst Jovane Netković, koja je razgovorala s korisnicima psihijatrijskih usluga i donela nam priču o njihovoj svakodnevici. Sandra Planojević je pisala o Asocijaciji za promociju inkluzije i njihovom radu sa ljudima s Daunovim sindromom, a možete pročitati i tekst Dejana Kožula o tome kako art-terapija pomaže korisnicima psihijatrijskih usluga. Osim tekstova koji se bave temom broja, u našem novom izdanju vam donosimo i čitav niz drugih priloga, poput intervjua sa Miletom Kekinom, frontmenom zagrebačkog benda Hladno pivo ili tekst Jelene Lalatović u kome se bavila time kako pop kulturu možemo koristiti u aktivističke svrhe.

Projekti poput našeg uvek su u egzistencijalnoj neizvesnosti. Ako poštujete naš rad i cenite njegove rezultate, podržite nas, jer bez vaše podrške naši prodavci neće uspeti da promene svoju sumornu svakodnevicu. Zato je važno da, kad god ste u prilici, pričate i pišete o nama i vrednostima koje promovišemo. Naravno, ne zaboravite da se pretplatite na naš magazin, donirate i kupite neki od proizvoda koje možete pronaći u našoj prodavnici.

Uvek može mnogo toga da se popravi

Autor: Nemanja Pantović

U decembru prošle godine startovao je naš novosadski tim prodavaca. Upoznajte Nebojšu Čelikovića, prodavca magazina Liceulice, koji se priključio našem programu podrške rešen da radom i marljivošću unese pozitivne promene u svoj život, jer Liceulice je prilika koja se ne propušta.

Nakon nešto više od mesec dana otkako je počela prodaja magazina Liceulice u Novom Sadu, seo sam s jednim od prvih novosadskih prodavaca na šoljicu kafe. Imali smo vremena za ćaskanje sve dok prestanak kiše nije označio ponovno otvaranje njegovog radnog mesta. Mukotrpan život na ulici i borba za opstanak ostavili su vidljive tragove na njegovom licu i šakama, očvrsla spoljašnjost pristaje njegovom prezimenu. Međutim, onog momenta kad progovori, Nebojša Čeliković svojom otvorenošću i neposrednošću briše svaku predrasudu koja se može steći prilikom prvog susreta.

Nebojša i njegove dve sestre odrasli su bez majke, koja ih napušta kada je njemu bilo svega mesec dana. Kada je imao sedam godina, njegov otac je smešten u psihijatrijsku ustanovu, po odluci lekara na koju Nebojša i danas gleda s podozrenjem. Život nastavlja u hraniteljskoj kući kod starateljke koje se seća sa radošću. „Žena kod koje sam odrastao bila je divna. Zvala se Etuška, poreklom Bunjevka, mi smo je zvali Teta. Nije mogla da nam pruži mnogo, a ja sam bio željan svega.“.

IMG_20180325_145427

Foto: Nemanja Pantović

Željan životnih radosti, razdragan i svojeglav, Nebojša se rano dao u ostvarivanje svojih zamisli. U njegovim namerama nisu ga mogle obuzdati ni školske klupe. „Voleo sam da bacim torbu posle škole i da izletim napolje.“

Zapalivši cigaru („jedini porok“, u kom uživa od jedanaeste godine), priseća se dvonedeljne epizode sa alkoholom, kojem se okrenuo nakon pogibije oca. Osim toga, kroz život se klonio flaše. „Sreća je što sam video da u tom alkoholu nema ništa dobro“. S kajanjem pripoveda kako je prvi put ukrao ‒ kad je bio gladan, krišom je pojeo presan krompir, ne znajući da će sledeće jutro osvanuti s temperaturom. Drugi put, željan grickalica i slatkiša u kojima su uživali njegovi drugovi iz školskih klupa, uzeo je novčanicu iz novčanika Tetine rođake i kupio sebi punu kesu đakonija kojih je bio željan. Od tada se trudio da zaradi za stvari koje želi.

Celu priču pročitajte u štampanoj verziji 44. broja magazina Liceulice.