Prodavačica sa fakultetskom diplomom

Svetlana Petrović je jedna od najvrednijih prodavačica magazina Liceulice, koja je nedavno unapređena u trenera novih prodavaca. Svaki put kada je pitate zašto joj je važno to što prodaje magazin, reći će vam niz svojih ličnih razloga, ali i jedan univerzalni i za čitavo društvo bitan zato što je važno da što više žena radi i bude ekonomski samostalno. Pročitajte deo njene priče, koju je naša stalna saradnica Dragana Nikoletić pripremila za 36. broj magazina.

Ako biste je upitali za životni moto, Svetlana bi rekla – borba i stalno obrazovanje. Nekada je ta borba nežna, kao kada prodaje Liceulice, a mnogo češće teška, s nepredvidivim ishodima. Što se njenog obrazovanja tiče, stekla je diplomu Filozofskog fakulteta u Beogradu, govori nekoliko jezika, piše kratke priče i pesme, a članica je i tri amaterska udruženja pisaca. Svetlanino neformalno obrazovanje zapravo je deo njene neumorne borbe – pohađala je tečaj samoodbrane za žene. I sve vreme je gutala knjige, novine, magazine, zapravo sve što bi joj se našlo pod rukom. Tako je otkrila i naše novine. Zadivljena sadržajem, poželela je da se priključi mreži prodavaca. Napisala je redakciji imejl, i ubrzo počela da radi.

18485901_1564792633554566_7752748180212346508_n

„Nije u pitanju samo novac, premda je i on važan, jer žena treba da bude što nezavisnija. U ovom poslu mi je najbitnija komunikacija“, kaže ona. Priča i kako je pred sam rat pobegla iz Mostara, gde je nekoliko godina radila i shvatila šta znači biti „sama žena u velikom svetu“. Priča o tome kako su je neki zli ljudi napali, kako se odbranila dajući im novce „da spreči telesne povrede“. Priča kako joj prijatelji pomažu da sastavi kraj s krajem (ali i godine staža do penzije), kako se snalazila čisteći stanove i radeći u kuhinji…

Jedino o prodaji magazina Liceulice priča bez zadrške i s osmehom na licu. Ono joj dođe kao kruna sopstvenog iskustva. Kaže kako „nikad ne nastupa agresivno“, što je deo obuke, ali i njenog temperamenta. „Prija mi što ovo nije statičan posao, što mogu da se šetam, obilazim razna mesta, poput Parobroda“. Prijaju joj i periodični sastanci prodavaca, jer joj, kako kaže, nedostaje kolektiv. A najviše joj gode razgovori s mušterijama: kada naleti na strance, za nju nema većeg zadovoljstva.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s