Vodič kroz 10. BELDOCS

Jubilarno 10. izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koje će biti održano od 8. do 15. maja 2017. godine, obeležiće brojni noviteti i projekcije više od osamdeset vrhunskih filmskih ostvarenja savremene dokumentaristike.

Deseti Beldocs festival svečano će biti otvoren 8. maja u 20 časova u Velikoj dvorani Sava centra, filmom Endrua Dominika, o velikoj muzičkoj zvezdi Niku Kejvu – „ Još jednom s emocijom“. Ovogodišnje festivalske selekcije su drugačije od uobičajenih: pored međunarodne i domaće takmičarske, tu su Biografski dokumentarci, Muzičko plesni dokumentarci, Feelgood movies (ekološki dokumentarci), Kreacija vs. Destrukcija, kao i retrospective Gorana Markovića i Alione van der Horst. Projekcije će biti održavane u Domu omladine Beograda, Dvorani kulturnog centra, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Centru za kulturu Vlada Divljan, Cineplexx-u Ušće i u bioskopu Fontana.

Film “Između granica” autora Jelene Gavrilović i Mirka Rudića prati priču o izbegličkoj krizi 2015. i 2016. godine iz ugla mlade Libanke Bušre Žaber. Ona se 2015. godine zatekla u Srbiji, u koju je došla zbog doktorskih studija. Zbog jake želje da pomogne, počela je da radi kao prevodilac arapskog u izbegličkom kampu u Preševu, na srpsko-makedonskoj granici. Tokom tri meseca, svakodnevni rad na terenu suočava Bušru sa ličnim i profesionalnim iskušenjima, stavljajući njena uverenja na test.

Radnicka-klasa.jpg

“Radnička klasa odlazi u raj”

Film “Radnička klasa odlazi u raj” autora Marka Cvejića dokumentuje priče nekadašnje radničke klase, koja se u današnjoj Srbiji suočava sa realnošću društva u tranziciji. Film prikazuje svakodnevni život petorice radnika u propalim industrijskim gigantima, u Zrenjaninu, gradu koji je bio jedan od najvažnijih jugoslovenskih privrednih centara.

“Život kao crtani film” režisera Rodžera Rosa Vilijamsa je priča o autističnom dečaku koji se izražava kroz naučene replike i situacije iz omiljenih crtanih filmova, i na taj način, nakon godina tišine  uspeva da se ponovo poveže sa svojom porodicom.

“Opsada” Remija Urdana kroz priču o opsadi Sarajeva devedesetih godina, govori o opkoljenim gradovima uopšte, o borbi i otporu i užasnim izazovima s kojima se civilizacija suočava u svojoj borbi za opstanak.

“Neželjena baština” je film Irene Škorić koji kroz priču o sudbini mnogobrojnih umetničkih dela stvorenih u period od 1945. do 1990. godine govori o umetničkim delima pretvorenim u otpad, kao i o društvu koje se odreklo svoje istorije i vredne umetnosti.

dobri po[tar.jpg

“Dobri poštar”

Radnja filma “Dobri poštar” (Tonislav Hristov) smeštena je u Velika vrata, selo u Bugarskoj, na granici sa Turskom, gde je preostalo samo 38 glasača. Lokalni poštar Ivan odlučuje da se kandiduje za gradonačelnika i ima plan da sirijskim izbeglicama u tom napuštenom selu ponudi dom i novi početak.

“Pavlenski – čovek i moć” prikazuje ruskog političkog umetnika Pjotra Pavlenskog koji je tokom svog performansa  zašio svoja usta, svoj skrotum ekserima zakucao na Crvenom trgu i zapalio vatru na vratima štaba ruske tajne službe kako bi izrazio protest protiv “državnog terora”. Proveo je sedam meseci u zatvoru. Film prikazuje Pjotra Pavlenskog i njegovu zabrinutost za slobodu pojedinca suočenim sa državnom moći.

Film “Poslednji ljudi u Alepu” kroz volontere Belih šlemova prikazuje svakodnevni život, borbu i smrt na ulicama Alepa, čijih se preostalih 350 hiljada građana priprema za opsadu i svaki dan suočava s pitanjem da li ostati i rizikovati ili treba izaći i spasiti svoje porodice kao i mnoge druge.

ispalo iy mode.jpg

“Ispalo iz mode”

Dokumentarac “Ispalo iz mode” prati putovanje modne dizajnerke Rut Aus iz Talina, preko modnih pista u Evropi i plantaža pamuka u Južnoj Americi, pravo do epicentra masovne proizvodnje u Bangladešu. Rut ima plan da promeni svet i način na koji modna industrija funkcioniše, posebno uključujući eksploataciju radne snage i proizvodnju toksičnog otpada.

U filmu “Šta sa sobom preko dana” saznajemo o životu tri zatvorenika iz kaznionice Lepoglava, koji učestvuju u stvaranju zatvorske predstave bazirane na “Snu letnje noći” Vilijama Šekspira, i za njih tako pozorište postaje metafora bega i prihvatanja, kao i za sve one društveno neprihvatljive.

Celokupan program možete pogledati na ovom linku.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s