Zašto čitam Liceulice: pismo pretplatnika

Postoje razne mogućnosti na koje možete da podržite Fond Liceulice, a pretplata je jedan od najvažnijih, jer osigurava siguran prihod prodavcima. Nedavno smo dostigli okrugli broj od 300 pretplatnika, dok se magazin ukupno šalje na oko 600 adresa, pošto mnogi čitaoci pretplatu poklanjaju i dragim osobama. Pročitajte pismo koje su nam poslala dva redovna pretplatnika iz Novog Sada, Filip Kulić i njegova ćerka Sofija.

 IMG_5030

Naš prvi susret sa časopisom je bio na sajmu knjiga 2010. ili 2011. godine. Pri prolasku kroz halu pažnju nam je privukla simpatična ekipa za štandom na kome nije bilo ničega osim jednog časopisa. Ljubazno su nas ponudili da pogledamo, i ako želimo, kupimo. Od tada redovno čitamo Liceulice. Oboma su nam bliske ideje koje časopis zastupa, a to su sloboda, ravnopravnost i demarginalizacija za koje ne možemo reći da su baš opšteprihvaćene. Takođe nas interesuju ekologija i očuvanje životne sredine.

Oboje volimo to što časopis obrađuje veliki broj aktuelnih tema, ali na specifičan i totalno drugačiji način od onoga što nam se svakodnevno servira u drugim medijima. Fascinante su priče o ljudima koji uprkos teškom životu i velikim preprekama, nalaze snagu za njihovo prevazilaženje. Time nam potvrđuju činjenicu da je najveća pobeda u čovekovom životu – pobediti samog sebe i pokazati da je uprkos svemu moguće postati koristan i produktivan član društva.

Teme i poruke koje se provlače kroz magazin su uvek bile nešto sa čim je Sofija mogla da se poveže i da razume s obzirom da se bavi volonterskim radom, najviše u okviru Jazas-a i u školi. Što se mene tiče, ne mogu se pohvaliti da sam baš društveno aktivan. Jedino što gledam da svakog meseca dobrovoljno dam krv pošto imam retku krvnu grupu, AB. Naime, danas postoji sistem davanja krvi „citofereza“ gde se iz krvi izdvaja samo plazma sa krvnim pločicama i kao gotov serum se daje pacijentima. Na taj način je moguće davati krv desetak puta godišnje. Ovim putem bih pozvao sve koji su u mogućnosti, da daju krv. Nas ništa ne košta, a nekome bukvalno znači život.

Na kraju, ovaj časopis nije lako štivo. Bavi se teškim i ozbiljnim temama od kojih mnogi zaziru i okreću glavu. Ne pretenduje, ne može i ne treba svima da se dopadne, ali oni koji ga zavole, zavole ga iskreno, čitavim srcem, za ceo život.

Sve najbolje u budućem radu žele vam,

Sofija Kulić, učenica trećeg razreda gimnazije Isidora Sekulić u Novom Sadu

i

Filip Kulić, profesor na Univerzitetu u Novom Sadu.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s