Milutin Savić Milutko – Rokenrol prodavac

Milutin Savić zvani Milutko nosilac je laskave titule najkreativnijeg prodavca magazina Liceulice. Ovaj živahni pedesetogodišnjak nekada je radio u fabrici „Ivo Lola Ribar“, ali je već punih dvadeset godina u invalidskoj penziji. Od penzije, povremene socijalne pomoći i novca od prodaje magazina, uspeva da samostalno živi i plaća račune. Pročitajte deo razgovora sa Milutinom, koji je za novi broj spremila naša stalna saradnica Dragana Nikoletić, a onda ga obavezno potražite na ulici: njegovo stalno prodajno mesto su kafići u Cetinjskoj.

img333

Milutin je stari roker, takav mu je imidž bio i u mladosti – kožna jakna, izbledele farmerke, robusne cipele. Veselost mu je zarazna, odnosno „širi dobre vibracije“, što bi on rekao. Novinarstvo je bilo njegova željena profesija: „To je težak posao“, citira čuvenog Đoku Vješticu. Da je postao novinar, samo bi o muzici pisao, ali Milutin je radio u fabrici „Ivo Lola Ribar“, kao mašinac. Završivši srednju školu danas anahronog usmerenja „horizontalno metalo-bušač-glodač“, devet godina je obavljao posao koji ni najmanje nije voleo.

Već punih dvadeset godina, Milutin je u invalidskoj penziji. U prvo vreme je radio preko omladinske zadruge, a potom se zakon promenio. Budući da su mu primanja mala (14.000 dinara penzije, plus povremena socijalna pomoć), morao je da nađe dodatno zaposlenje i kako kaže „ sreća mu se osmehnula  pa je postao prodavac našeg časopisa. Opet mu tu nije toliko važan novac, koliko „rokenrol način života“, ili „život u pokretu“. Novac je, naprosto, nužan, što u njegovom slučaju znači oko 700 dinara dnevno. Pakla i po cigareta, nešto za prezalogajiti, da se plate računi, i jedva ostane nešto za prosjake. Njih ne zaobilazi, čak ni kad probije budžet.

„Kad sam prvi put izašao na ulicu, samo sam pevao i ljudima delio mančmelou“, opisuje svoju „inicijaciju“. Nadalje je video kao svoju misiju da ljudima prenese sadržaj magazina. Pročitao ga je od korica do korica i primenio to kao marketing, a uvek naglasi i da su naši prodavci deo globalne mreže. Ulična prodaja se nekad završi i poslovnim angažmanom, pa je par puta puštao ploče u kafiću „Zaokret“ u Cetinjskoj.

Uz sve navedeno, Milutin ima i dijagnozu šizofrenije. Baš jutros je dobio injekciju u bolnici „Laza Lazarević“, i posle pojeo marendu od četiri jajeta. Pre toga galeb čokoladu, dok se sad sprema za porciju krompira – nabraja da bi ilustrovao kako mu je apetit dobar, iako je mršav. „Krompir nas je održao, njemu hvala“, duhovito preinačuje umotvorinu Jovana Jovanovića Zmaja, a deo zasluge za opstanak imaju i pasulj i grašak. Tako se, snalazi u dane vikenda i „crvenih slova“, kad ne radi narodna kuhinja pri Vaznesenjskoj crkvi u Žarkovu.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s