Šta nam spomenici govore o ratu?

Posle Sarajeva, Mostara, Banjaluke i Bihaća, izložba fotografija “Rat sjećanja” u organizaciji Centra za nenasilnu akciju može se pogledati do 2. februara u Galeriji „Podroom“ Kulturnog centra Beograda. Reč je o dokumentarnoj izložbi koja svedoči o kulturi sećanja na rat u Bosni i Hercegovini. 

rat-sjecanja

Izložba koju prati i istoimena publikacija deo je projekta „Ratni spomenici u Bosni i Hercegovini (od 1991.)“, koji je pokrenut da bi se istražila, dokumentovala i analizirala politika memorijalizacije i kulture sećanja u Bosni i Hercegovini. Na istraživanju je radio tim od preko pedeset ljudi, koji je tokom tri godine posetio i fotografisao 85 spomenika, kao i neobeleženih mesta stradanja širom Bosne i Hercegovine, a po prvi put je uključio spomenike sve tri zaraćene strane (Bošnjaci, Hrvati, Srbi). Izložba uključuje 51 fotografiju autora Nenada Vukosavljevića i Nedžada Horozovića, fotografa, mirovnih aktivista i članova istraživačkog tima sarajevsko-beogradske organizacije Centar za nenasilnu akciju.

rat-sjecanja2

Katarina Milićević iz Centra za nenasilnu akciju za Liceulice kaže da je cilj bio da se pokaže koliko je problematičan način na koji se sećamo, i koliko nas ostavlja u začaranom krugu mržnje i neprijateljstva. “Rat se nastavio drugim sredstvima, kad je odloženo oružje”, kaže Katarina Milićević. U pratećoj publikaciji mogu se pročitati i sledeća zapažanja: “Brojni spomenici nas podsećaju ko su nam neprijatelji. Čak i kad nisu imenovani, oni se podrazumevaju. Stiče se utisak da je važnije pamtiti ko je neprijatelj nego ko su stradali. Ignorišu se oni koji su upozoravali i borili se protiv politika koje su dovele do rata, pa se i njih svrstava u tu bezobličnu zastrašujuću masu. I oni koji su silom prilika završili u ratu, ili su iz straha u njemu učestvovali.”

rat-sjecanja3

Autori primećuju i da spomenici nikad ne govore o stradanju drugih, koji se pominju samo kao neprijatelji, a ne govore ni o zločinima koje su počinili “naši”: “Ono što se lako pamti je tuđa krivica i odgovornost, ali je jako teško sećati se sopstvene”. Zaključak sam sledi: “Sudeći po spomenicima, kulture sećanja u BiH su suprotstavljene, jednostrane, etnocentrične, ukazuju na podeljenost društva u BiH, oslikavaju kolektivnu viktimizaciju, a ako ne poriču, onda bar ignorišu stradanje drugih. I tu nema velike razlike u odnosu na to ko ih podiže. Spomenici su nam podsetnik koliko smo stradali. Ako još nismo stradali, tek ćemo, jer nas spomenici, a posebno narativi kojima su inspirisani, podsećaju na dušmane koji su još uvek tu pored nas.”

Sažetak monografije ”Rat sjećanja” možete pronaći ovde, a istraživanje i fotografije su dostupni na stanici kulturasjecanja.org.

rat-sjecanja4

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s