LICEULICE predstavlja: Jelena Anđelovska

Jelena Anđelovska je pesnikinja i aktivistkinja iz Novog Sada, organizatorka mnogih kulturnih dešavanja u tom gradu, saradnica Autonomnog ženskog centra i Incest trauma centra. U ovom izdanju newslettera poklanjamo vam nekoliko pesama iz njene nove zbirke “09.99 ujutru” (Kontrast izdavaštvo, 2016).

 jelena andjelovski OUT

 

REGINA SPAVA

Prva cigareta. Posle četrdeset godina.

Izašla sam u jesenji bolnički park
samo da mogu da pušim.

Sedim na mekanoj klupi
i pušim. A ti ležiš gore.
Sedim pod teškim orahom
i pušim. A ti ležiš na leđima.
Sedim u mirisu pokošene trave
i pušim. A ti ležiš na leđima.
A krv ti teče na struju.
A telo se trza.
A srce se koprca
zarobljeno u telu bez sluha.

Klizim niz klupu
suza – ja.
Da sam samo pet minuta pred smrt
da ja ležim gore
pred kraj
a ti da pušiš
na klupi
k’o suza
ovde.
Zgazim cigaretu
u jesenje lišće
da promešam boje.
Kružim oko bolnice.
Tražim tvoj prozor.
Žućkaste zavese
sve izgleda isto.

MADE IN CHINA

Mislim da je 9:99 ujutru.
Bela sam k’o đavo.
Fotografišu me azijati.
Grlim se sa čitavim porodicama,
sa nekim znojavim muškarcima.
Spakovaće me u svoje albume
u svoje kompjutere
negde u udaljenim selima.
Šta ću vam ja?
Ti si bela kao pahulja.
Belci nikada ne dolaze u naše selo.
Nikada ih ne viđamo.
Bolje da ih ne vidite.
Belci dolaze na konjima.
Jašu iz duboke magle.
Ako vidite da dolaze… bežite.

RED VIZA RED VIZA

Obavezana sam da kažem da je u Narodnoj Republici
Kini zabranjen rad sa turističkom vizom. Možete biti
uhapšeni i deportovani.

Ona hoće da me postidi.
Govori u mikrofon.
Žena plave kose
i sinoćnje maskare,
inteligentnog
mađioničarskog lica.
Gleda me u oči.
Duboko, da priznam.
Odjekuje
iz lojalnosti
prema Kini
ili prema ženama.
Ili neće da je prave budalom.

Znam da gledam u državu.
Nisam toliko luda.
Ne moram da je poštujem
da bih znala,
može da nanese bol.
Neću priznati
da, idem da radim.
Rad je zabranjen!
Jede mikrofon.
Rad je zabranjen!
Razumela sam, da.
Razumeli su i svi prisutni
osim Kineza
dok popunjava formulare,
sa boravkom
negde drugde
i on, treba vizu za Kinu.
Nemoguće.

ROSENHEIM

Rajner i ja
bili smo
i u tom vozu.

Noćna vožnja.
Trebalo je kupiti karte.
Stanica, žbun ljudi.
Dolazim iz Nigerije.
Avganistan.
Pakistan.
Idem u Francusku.
Zašto niko nije iz Izraela?
Zato što govorim francuski.
Ja sam frizer.
Moja mačka je ostala negde u ruševinama.
Blago tebi.
Nisam mogla da povedem svog psa.
Jesi li religiozna?
Ne verujem u boga.
Ja sam paleontolog.
Ne razumem.
Jesi li muslimanka?
Ne verujem u boga.
Ko ti daje hleb?
Sama sebi.
U šta onda veruješ?
U ovog ovde Rajnera.
Evo ti dvesta evra.
Kupi nam karte.
Nema karata za taj voz.
Neće da nam prodaju karte.
Kako podmuklo.
Lome nam noge.
Seku krila.
Fuckers.
Srećno.
Rukovanja.
Osmesi.
Vesela deca.
Šaljivi ljudi.
Ponosne starice.
Posle celog života,
u još jedan ceo.
Početak je težak.
Nije baš ljubavna gurka.
Nije baš majčina ruka.

Noć se spustila. Rajner u mom krilu. Divlje posmatra.
Nikad nije izgledao tako divlje. Ulična svetla poseku
mrak, da vidimo lica. Ko se koga plaši. Ko se koga više
plaši?

Dečak spava i plače.
Rajner i ja ga mazimo.
Tata ga uzima u ruke.
Mirno je.
Naporno je.
Požudne oči mladića.
Polomljena leđa starca.
Mama drži bebu u rukama.
Noć se završila.
Kao tiha predstava.
Ulazi policija.
Do you have a passport?
No.
Kršite zakon o strancima.
No.
Izađite iz voza.
No.
Kršite zakon o strancima.
No.
Pođite sa nama.
Dobro jutro.
Dijalog se ponavlja.
U vozu koji kasni
ostaju samo
patrljci noći
beli evropljani
crna mačka i ja.

……..
andjelovska2

Jelena Anđelovska je diplomirana dramaturškinja, feministička i lezbejska aktivistkinja, autorka zbirki poezije “Domovina, bes mašina” (Akademija Schloss Solitude, Štutgart, 2013) i “09.99 ujutru” (Kontrast izdavaštvo, 2016), više dramskih tekstova i predložaka za ulične performanse. Pesme su joj prevedene na engleski, italijanski i mađarski jezik. Izvodi poeziju sa u saradnji sa muzičarima i vizuelnim umetnicama. Osnovala je i vodila novosadski poetski program “Poezija u kući”, a jedna je i od osnivačica prostora za kulturu MaTerra Mesto u Novom Sadu. Bila je organizatorka programa u Omladinskom centru CK13, i konsultantkinja za žene i decu žrtve nasilja u Autonomnom ženskom centru i Incest trauma centru. Radila je i kao novinarka, konobarica, prodavačica na pijaci. Živi sa psom Lili, na relaciji Beograd-Novi Sad.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s