LICEULICE predstavlja: Bojan Marjanović

Druga knjiga pesama Bojana Marjanovića, “Između dva rata” (KRR, 2016), sastavljena je mahom od ljubavne poezije pritisnute svešću o globalnom kontekstu u kom svi naši problemi izgledaju nepristojno. Donosimo vam dve “male ljudske drame u svetu koji se raspada po šavovima”, kako ih je opisao Marko Tomaš.

bojan2

PONEKAD ISKRENO ZAVIDIM NEKIM OGAVNIM MUŠKARCIMA
I NEKOJ SVETLOSTI ŠTO SE PROBIJA KROZ PROZOR

ponekad iskreno zavidim onima
koji kažu da ih politika ne zanima
koji ne troše previše vremena
na čitanje novina i gledanje dnevnika
kojima su u redu i liberali
jer dvadeset prvi vek je i ne može se ići mimo sveta
kojima su u redu i komunisti
jer se u titovom periodu makar neki red znao
kojima su u redu i nacionalisti
jer nije srbija šaka zobi koju može bilo ko da pozoba
kojima su u redu i fašisti
jer hitler jeste bio lud ali je čovek ipak bio genije

ponekad iskreno zavidim i onima
koji tačno znaju svoju meru u piću
i nikad ne popiju ni jednu čašu više od toga
koji nikada ne požele da saznaju šta se nalazi
iza linije gde emocije prestaju da budu
apstraktni koncept i pretvaraju se u kanticu farbe
kojom mažeš zidove i noseve ljudi oko sebe

ponekad iskreno zavidim onima
kojima je potrebno tri do pet minuta da zaspe
i koji se probude na prvi zvuk alarma
koji nikada ne preskaču doručak
jer znaju da je to najvažniji obrok
i koji nikada ne pojedu više nego što im je potrebno
jer očima se ne jede

ponekad iskreno zavidim onim
starim modelima muškaraca
kojima se mrljavo plavetnilo tetovaža
jedva probija kroz guste zamršene dlake na rukama
koji kada im auto stane na sred puta
podignu haubu i znaju tačno gde da pogledaju
koji sveže obrijano lice namažu rakijom
koji vole sve vrste kuvane hrane
i koji se nikada nisu gubili u potrazi za g–tačkom

ponekad iskreno zavidim onima
koji imaju visok nivo samopoštovanja
koji ubeđeno izgovaraju stvari kao što su
postoji granica koju nikada ne bih prešao ni zbog koga
previše poštujem sebe da bih sebi tako nešto dozvolio
neke stvari naprosto ne radiš

ponekad iskreno zavidim onima
koji ne uzgajaju svoje paranoje
koji ne veruju u čuda
koji racionalno sagledavaju svet
koji ne romantizuju svetlost koja
se probija kroz prozor kafića
i osvetljava rame žene koju vole

ponekad iskreno zavidim svetlosti
koja se probija kroz prozor kafića
i osvetljava tvoje rame presečeno
crnom bretelom od brushaltera
iskreno zavidim svetlosti
koja te grli onako kako ja ne bih mogao
svetlosti koja nije deo ovog sveta
koji me tera da ga mrzim i da mu zavidim
da ga se plašim i da ga obožavam
sveta koji meni i tebi nije podario
mogućnost da stvari rešimo na neki
romantično jednostavan način

 

HODAMO GRADOM

hodamo gradom,
ove noći su jedan sasvim
paralelan svemir sa životom,
prodavci na trafikama već znaju
koji duvan pušiš,
iz noći u noć
označavamo teritorije na kojima
imamo suverenitet – sva ta stepeništa i
sve te klupe veliki su gradovi
naše male republike,
hodamo gradom,
lako već razlikujemo
druželjubive i agresivne
čopore pasa lutalica,
tačno znamo u koliko će sati
svitanje na dunavu
postati fotografija čijom lepotom
možeš pucati na fašiste,
hodamo gradom
i retke noćne prolaznike pitamo
da li imaju da nam pozajme upaljač,
naposletku, radnik gradske čistoće
svlači svoje rukavice,
vadi upaljač iz džepa kombinezona
dok ti izgovaraš možda jednu ili dve
suvišne reči zahvalnosti,
hodamo gradom
i ogovaramo prijatelje,
razgovaramo o seksu
i porodičnim istorijama,
politici
i jednostavnim receptima za hranu,
hodamo gradom
i izmišljamo vlastiti jezik – izokrećemo
reči, tepamo i blesavimo se,
kablovima, olucima
i parkiranim automobilima
dajemo neka sasvim nova imena,
hodamo gradom
i slučajno se dodirujemo,
kolenima i laktovima,
vrhovima prstiju i ramenima,
uvežbavamo najefikasnije tehnike
zaboravljanja na čitav niz životnih okolnosti
koje ove noći čine
neuklopivim u naše zvanične biografije,
hodamo gradom
i vodimo ljubav
na nekonvencionalan način – od svih bizarnih
seksualnih poza, najbizarnija je ova
u kojoj smo oboje obučeni,
idemo jedno kraj drugog
i neupućenom posmatraču
izgledamo kao prosečni
brat i sestra,
koleginica i kolega,
komšija i komšinica,
hodamo gradom,
ne smemo da pogledamo dalje
od narednog koraka,
hodamo gradom,
zaista nemajući pojma kuda idemo,
hodamo gradom,
dok ja drevnim paganskim vradžbinama
proklinjem sve satove
koji neumitno najavljuju novo jutro,
hodamo gradom,
već je prošlo četiri
i taksisti su ponovo tu
da nas vrate u naše stanove i krevete,
u novu turu priprema za svakodnevicu.

voleo bih da smo ti i ja dva psa
koji lutaju sporednim ulicama,
izvrću kante u potrazi za hranom,
a potom dugo, dugo leže
na neurednoj travnatoj površini kraj gradilišta.

 

NOĆNI FRAGMENTI

noćas će se negde
nešto strašno dogoditi
neko će se opasati eksplozivom
biće donet neki zakon
neću moći da uradim ništa
baš ništa povodom toga
osim da uplašeno psujem
i ošamućeno gledam u kompjuter

radijator frižider
i bojler su se napili
zagrljeni su i tugaljivo
pevaju narodne pesme
neravnomerni udarci
mojih prstiju ih prate
a stan se noću razmrlja
kao šminka oko tvojih očiju

video sam pre neki dan
devojku u restoranu
zauzela je stolicu
na kojoj si jednom sedela
dok smo za tim stolom
večerali čorbu i piletinu
nisam znao da li da tu devojku
poljubim ili ubijem

moj mozak se urotio
protiv mene
kad god bi trebalo
da prekoračim neki prag
on mi pokaže tvoju fotografiju
kao holivudski junak
koji prolaznike zapitkuje
da li znate ovu ženu

noć je razbijeno ogledalo
noć ima narkotičko dejstvo
noć onesposobljuje amortizere
noć je samo kolaž sačinjen od tvojih slika

……….

bojan1

Bojan Marjanović (Užice, 1990), diplomirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Objavio pesničke zbirke “Politika, pornografija, poezija” i “Između dva rata” (Književna radionica Rašić, 2015 i 2016). Dobitnik je NIN-ove stipendije za roman u nastajanju, kao i Nagrade Laza Lazarević za neobjavljenu pripovetku. Urednik je u magazinu “Liceulice”, a zajedno s Tijanom Spasić uređuje književno-tribinski program Doma omladine, “Razgovori u knjižari”.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s