Popularna kultura u obrazovanju

Nova knjiga Dejana Ilića, “Škola za petparačke priče”, zastupa tezu da obrazovni sistem treba da sadrži i dela popularne kulture. Na konkretnim primerima filmova, knjiga, stripova i  video igara, pokazano je kako oni mogu da otvore vrata razgovoru o složenijim temama i fenomenima savremenog sveta.

Sa nedavne promocije knjige u okviru novog programa “Razgovori u knjižari” u Domu omladine, autor je između ostalog govorio o tome zbog čega su novosadski đaci izviždali predstavu “Antigona”, i na koji način ih je trebalo prethodno pripremiti (a ne naknadno se vajkati o tome kakve su nam mlade generacije), te o emancipatorskom potencijalu popularnog književno-filmskog serijala “Igre gladi”. (Video zapise sa promocije možete pogledati ovde).
Prema rečima Dejana Ilića, znanje koje se prenosi u školi mora imati veze sa životom dece koja školu pohađaju, upravo zato što bi ona od njega morala imati najveću korist. “Deca su naprosto uronjena u popularnu kulturu, a škola im ne nudi intelektualne alatke za njeno razumevanje i tumačenje. Pri tom, popularna kultura je daleko od toga da bude isključivo polje zabave i površnog zadovoljstva”.

Iako se popualarna kultura s pravom može čitati i iz perspektive klase, gde bi ona onda predstavljala poprište ideološke borbe, to nije osnovni kontekst ove knjige. Kako ističe autor, dela popularne kulture imaju istu ulogu kao i umetnička dela iz svih ranijih epoha: “U polju kulture, pa dakle i u popularnoj kulturi, oblikuju se obrasci i vrednosti života u zajednici. Ako, pak, škola aktivno ne učestvuje u njihovom oblikovanju (recimo tako što umesto onoga što je u zajednici realno prisutno, u prvi plan gura ono što sa stvarnošću ima samo daleke veze), onda ona naprosto više nije škola jer izneverava svoju osnovnu ulogu”.

Iz ovoga ipak ne sledi da bi popularna kultura u školama trebalo da zameni takozvanu visoku kulturu: “Naprotiv, i dela te visoke kulture treba da ostanu u kurikulumima, u onoj meri u kojoj korespondiraju sa svakodnevnim životom. Na školi je da đacima objasni zašto su nam ta dela i dalje važna “, kaže autor u predgovoru za knjigu “Škola za petparačke priče”.

dejan-ilic1

Autor pogovora je poznati sarajevski pisac i profesor Nenad Veličković, dugogodišnji saradnik Dejana Ilića u zalaganju za reformu obrazovanja. Prema njegovim rečima, svest o tome da trenutna situacija nije dobra postala je opšta, ali se na moguća rešenja gleda različito: “Oni koji u obrazovanju vide mehanizam očuvanja postojećih društvenih odnosa mijenjali bi ga tako da njegov rezultat bude efikasnija a jeftinija radna snaga, a oni koji bi postojeće društvene odnose mijenjali zalažu se za školu koja će razvijati slobodne i misleće pojedince, kritički određene prema društvu nejednakosti i eksploatacije. Uprošćeno govoreći, na prvoj strani očekivano se nalaze vladajuće političke stranke i sve odgovarajuće državne institucije, uključujući i ‘nezavisni’ univerzitet; na drugoj su za sada uglavnom nevladine organizacije.”

Zbirka eseja “Škola za petparačke priče” objavljena je u izdanju Fabrike knjiga i Peščanika.

dejan-ilic3

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s