Klimatske promene – siromašni će najviše stradati

Izveštaj Ujedinjenih nacija kaže da ukoliko vlade ne počnu odmah da rade na smanjivanju emisija, niko neće biti zaštićen od posledica klimatskih promena

Penzioneri ostavljeni da se sami snalaze tokom toplotnih talasa u industrijalizovanim zemljama. Samohrane majke u ruralnim područjima. Radnici koji veći deo dana provode napolju. Stanovnici getoa u megagradovima sveta u razvoju.

Prema izveštaju s klimatskog panela Ujedinjenih nacija ‒ izveštaju koji potpuno menja pristup problemu ‒ ovo su neke od ugroženih grupa koje će osetiti najveći teret klimatskih promena kako njihove posledice budu postajale naglašenije u nastupajućim decenijama. Klimatske promene koje se dešavaju na svim kontinentima, kao i u okeanima, kažu autori, izazivaju toplotne udare i druge klimatske katastrofe.

A promene u klimi Zemlje izazivaju nasilne konflikte. U ovom izveštaju UN prvi put označava klimatske promene kao pretnju ljudskoj bezbednosti.

Najvažnija pouka ovog izveštaja, rekli su naučnici, jeste da ukoliko vlade ne počnu odmah da rade na smanjivanju emisija gasova staklene bašte i ne usvoje mere da zaštite svoje građane, niko neće biti imun na klimatske promene.

„Nema regiona za koji se smatra da adaptacijom može da izbegne sve posledice rasta temperature od dva ‒ a kamoli od četiri stepena“, izjavila je dr Rejčel Voren iz Tindal centra za istraživanje klimatskih promena pri Univerzitetu Ist Anglije.

„Mislim da se može reći da bi održavanje globalnog rasta temperatura na dva stepena zahtevalo brzo i veliko smanjenje emisija, ali čak i na dva stepena postoje posledice na koje se ne možemo adaptirati.“

„Živimo u eri klimatskih promena koje je izazvao čovek“, rekao je dr Vićente Baros, koji je nadgledao pravljenje izveštaja. „U velikom broju slučajeva nismo spremni za opasnosti povezane s klimom, a sa kojima se već sučavamo. Investicije u bolju pripremu mogu isplatiti dividente i za sadašnjost i za budućnost.“

Klimatske-promen-siromasni-ce-najvise-stradati-linnch

Ali oni koji su najmanje krivi za klimatske promene bili bi prvi na udaru: siromašni i slabi, i zajednice podložne diskriminaciji, izneto je u izveštaju.

Naučnici su uložili veliki trud da u izveštaju izdvoje ljude i zajednice koje bi bile u najvećoj opasnosti od klimatskih promena, s detaljnim opisima lokacija i demografskih odlika.

„Ljudi koji su socijalno, ekonomski, kulturno, politički, institucionalno ili na neki drugi način marginalizovani posebno su ranjivi na klimatske promene“, piše u izveštaju.

Jedan udar dolazi posredstvom smanjenja prinosa od useva, koje vodi većim cenama. „Radi se o tome da su se prinosi od useva primetno promenili. Kako vreme prolazi, siromašne zemlje koje se nalaze u toplijim i suvljim delovima planete osetiće smanjenje prinosa od useva pre drugih“, rekao je Majkl Openhajmer, profesor geografskih nauka i međunarodnih poslova na Prinston univerzitetu. „Kad imate rast od preko dva stepena, i dolazite do tri i četiri stepena, adaptacija postaje manje efektivna, i čak i neke bogate zemlje koje imaju naprednu poljoprivredu počinju da stradaju.“

„Ljudi koji su već bili u nepovoljnom položaju više će stradati od gladi“, dodao je.

Pored toga, u izveštaju se kaže i da će klimatske promene otežati izlazak iz siromaštva zemljama u razvoju i da će stvoriti „žarišta siromaštva“ i u bogatim i u siromašnim zemljama.

I već jeste. Martin Van Alst, direktor klimatskog centra Crvenog krsta i autor izveštaja, rekao je da ova agencija već vidi dokaze da siromašni bivaju najteže pogođeni u katastrofama koje su u vezi s klimom.

„Siromašni stradaju najviše tokom katastrofa i, naravno, iste nepogode uzrokuju mnogo veće katastrofe u siromašnijim zemljama, čineći ih još siromašnijima“, rekao je.

Već sada ima nekoliko prirodnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama, kao što su toplotni i olujni udari.

A broj prirodnih katastrofa u periodu od 2000. do 2009. godine tri puta je veći u odnosu na period osamdesetih godina dvadesetog veka, izjavio je Van Alst. „Rast je gotovo u potpunosti uzrokovan klimatskim promenama“, rekao je.

Naziru se i druge pretnje zbog klimatskih promena. Pentagon i CIA izdali su brojne procene pretnji proteklih godina koje klimatske promene vide kao pretnju za vojne objekte i kao potencijalni uzrok konflikata ‒ tzv. multiplikator pretnji.

Ujedinjene nacije su saglasne u ovom izveštaju, u kojem se kaže da klimatske promene mogu dovesti do rata i povećanih migracija.

„Klimatske promene mogu indirektno povećati rizik od nasilnih sukoba u formi građanskog rata ili međugrupnog nasilja“, kaže se u izveštaju.

Međutim, autori su bili oprezni u vezi sa slanjem poruke da klimatske promene mogu izazvati ratove same po sebi.

„Ne započinju klimatske promene ratove same po sebi“, izjavio je Nil Adžer, profesor geografije na Ekster Univerzitetu, i jedan od autora izveštaja. „Ali imaju uticaja na stvaranje situacija koje mogu dovesti do konflikta.“

„Faktori koji dovode do konflikata osetljivi su na klimu, naročito siromaštvo i ekonomski šokovi“, rekao je Adžer. „Ako su zalihe hrane smanjene, ili je mnogo ljudi gurnuto u siromaštvo… to stvara okruženje podložno konfliktu“, rekao je.

Konflikti su, takođe, na različitim razinama: neredi zbog nestašice hrane ili rasta cena; sukobi između ratara i stočara oko zemlje i vode; konflikt oko potražnje za vodom za navodnjavanje ili za upotrebu u gradovima.

„Taj konflikt će biti unutar zajednica ili između farmera, i ne mora nužno biti nasilan“, rekao je Adžer. „Verovatnije je da će biti lokalni ili specifični za datu sredinu.“

I to može da osujeti napore da se suočimo s klimatskim promenama. „Sam konflikt zapravo smanjuje mogućnost da se na datim mestima reaguje na klimatske promene“, dodao je Adžer. „Konflikt destabilizuje region, utiče na uništavanje infrastrukture, ne dopušta državi da ispuni svoj društveni ugovor i zaštiti sopstvene građane… Konflikt čini da ljudi budu ranjiviji na klimatske promene.“

 

Izvor: Suzan Goldenberg, Guardian

Prevod: Matija Jovanović

Ilustracija: Vanja Vikalo Linnch

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s