Manifest jugofuturizma

Sjećanje je iskorak u budućnost, perspektivni čin.

Gesta vjernog brehtijanca: Naprijed, sjećajući se.

(Boris Buden)

Globalni neoliberalni kapitalistički sistem, u kome se iznajmljujemo do besvesti, zaključao nas je u gvozdeni kavez ekonomskog determinizma, svodeći demokratiju na privatnu prćiju grupice samoizabranih. Nikakav šarm Grku Zorbi letos nije pomogao kada mu je ozloglašena trojka štrebera-siledžija s grafikonima u rukama i monoklima na očima zavrtala ruke „neradničke“.

S druge strane, jad i beda izbegličke krize s neutralnom preciznošću swiss watcha pokazala je koliko je daleko odmakao zahuktali neokolonijalni projekat koji predivne bliskoistočne gradove pretvara u tragične replike Hobsovog prirodnog stanja. Pomahnitali globalni haos sve više se usložnjava, čineći „permanentnu nestabilnost“ glavnom odlikom našeg vremena.

Hajde da sagledamo stvari realno! Ovih naših šest postjugoslovenskih država-patrljaka može samo da titra jajca globalnom minotauru, koji odvaja centar od periferije, bolesne od zdravih, krive od pravih, vredne od lenjih, pametne od glupih i humane od „genocidnih“. Svi indikatori ukazujuju na to. Dubina naših novčanika obrnuto je proporcionalna visini naših dugova.

Stoga, imam jedan pomalo kontroverzan predlog. Nadaleko priznati stručnjaci tvrde da naši proizvodi moraju posedovati suvi kvalitet i prepoznatljiv brend da bi se probili u cvrčećoj zbrci svetske tržnice. I evo ga, tu je! Domaće, a naše – jugosocijalizam!

Iznenađeni ste? Negodujete? Razmislite malo bolje.

U našim, kako kažu, „regionalnim okvirima“ iskustvo jugosocijalističkog projekta devastirano je u grotlu ratnog pakla i danas se njegovo pominjanje tumači maltene kao jebanje milosne majčice. Jugoslavija je pretvorena u odlagalište svega onog što nije valjalo, no kako stvari stoje, dragi moji, čekaćete njenu revitalizaciju kao drugi Isusov dolazak!

„U izvjesnom se smislu čitavo društvo Jugoslavije može smatrati živim debatnim društvenim i ekonomskim katalogom kakvome, čini se, nema premca.“ (Jan Vanek)

Liceulice-029_WR-Manifest-Jugofuturizma

Posmatrajući stvari s bezbedne istorijske distance, možemo uočiti makar dve tačke jugoslovenskog iskustva koje mogu postati embrion promene dominantnog globalnog diskursa.

Pod jedan, ideja socijalističkog samoupravljanja kao potencijalno važna karika za prekidanje lanca dominacije krupnog kapitala u kome 62 osobe poseduje novca koliko i čitava siromašnija polovina sveta. Idejno, jugoslovensko samoupravljanje shvaćeno kao ravnomerna raspodela moći i rezultata rada i odnosi solidarnosti uspostavljeni bez prinude, čini se kao osveženje u vremenu u kome je pohlepa osnovna vrednost, a nejednakost podrazumevajuća poput sile gravitacije. Zar ovakva promena ne deluje razumno? Da, samoupravljanje jeste propalo u Jugoslaviji, ali neoliberalno gazdoupravljanje propada svakog dana, pa nikom ništa!

Drugo, ideja nesvrstanosti gde se eksploatisane zemlje tzv. trećeg sveta ponovo udružuju radi ‒ kako piše u čuvenoj Havanskoj deklaraciji iz 1979 ‒ „bezbednost nesvrstanih zemalja u njihovoj borbi protiv imperijalizma, neokolonijalizma, aparthejda, rasizma, svih oblika strane agresije, okupacije, dominacije, mešanja ili hegemonije!“ Zar vam ovo deluje zastarelo ili neprikladno našem vremenu? Mi ne patimo od istih bolesti? U svetu u kome nas konstantno guraju ili u krilo ruskog medveda ili pod NATO kišobran, koncept nesvrstanosti vraća nadu u razbijanje lažne binarnosti Istoka i Zapada i stvaranje bloka država koje bi zastupale načela humanosti i uzajamne solidarnosti, suprotstavljajući se manipulaciji i eksploataciji velikih sila. Možda zvuči šašavo, ali ‒ što da ne?!

No, spustivši se čak i u surovu pustinju deprimirajuće real-politike, Jugoslavija deluje kao jedina racionalna opcija. U kapitalističkom sistemu, veliko jugoslovensko tržište mnogo je korisnije nego ovih šest protektorata krupnog kapitala koji se međusobno takmiče u tome ko će ponuditi jeftiniju radnu snagu. Takođe, velika jugoslovenska država ima mnogo značajniji pregovarački potencijal nego buljuk državolikih šlihtara koji su za samo dvadesetak godina prodale svoje toliko sanjane suverenitete ‒ i to budzašto.

Pa i vi, nacionalisti, rusofili, monarhisti i ostali fašisti, svesni ste da razbijena i fragmentisana „vojska“ može samo da glumata topovsko meso na trpezama neokolonijalnih vojskovođa. Iščupajte glave iz oblaka svetosavlja, evakuirajte konzervirane moždane ćelije iz sibirske ciče-zime, i setite se ko su vam prava „slovenska braća“. Kad se već busate u junačka prsa srpstva, ispoštujte cenjena pravila srpskog jezika i jednostavno dopustite jednačenju suglasnika po zvučnosti da radi svoj posao ‒ srp i čekić, braćo i sestre, a ne srb i čekić, zvona i praporci!

„Preostalo joj je ići svojim putem, oslanjanje na vlastite mogućnosti ili pokoravanje jednom od tabora. Iskustvo socijalističke revolucije i nastavak autonomne politike značili su odluku za teži put, svoj put, put u nepoznato“, (Gal Kirn)

S druge strane, liberalna inteligencijo! Znamo da ste formirali svoje ostarele identitete u preziru prema „komunističkim genima“, žudnji ka liberalnoj demokratiji i otporu prema Miloševićevoj despotiji. Gadljivi na mane „običnog naroda“ i navučeni na automatizovani ljudsko-pravaški softver koji pokušavate da instalirate klasofobno i bez smisla za kontekst. Dvadeset godina traje vaša plemenita i izuzetno važna priča o „suočavanju s prošlošću“ i ratnim zločinima, dok broj klinaca naoružanih raznim homo-kseno-fobijama raste iz minuta u minut. U čemu je problem?

Vaš petooktobarski zanos je  – žao mi je to reći – u startu bio mrtvorođenče! I da, ovo jeste naknadna pamet! Ali, dragi moji, neće sve biti u redu kad formiramo državu po modelu zapadnih demokratija. Problemi tek tada počinju i nema nazad. Taj vaš narativ „vladavine prava i pravne države“, privlačiće određene donacije, ali ne još zadugo. Ako ikada dočekamo kraj te famozne tranzicije i formiranja „slobodnog tržišta“, bićete prvi mačići bačeni u vodu. U vakuumu srednje klase jeste udobno, ali zaudara!

Stoga, promenite strategiju i metodologiju, ne budite baš taj vaš „tvrdoglavi narod“ koji neće da se menja, prepoznajte duh nevremena i vratite klasu u svoj teorijski kategorijalni aparat.

Naš tranzicioni put je završen, jer „tamo kuda su krenula pre više od dve decenije, nekadašnja socijalistička društva su odavno stigla: na mesto periferije svetskog kapitalističkog sistema“.

A mi!? Moramo raditi kao da je jugosocijalizam već tu! Ignorisati granice, graditi mostove međunacionalne solidarnosti, kreirati paralelne ekonomske institucije, ohrabrivati radničke savete, formirati sindikate u senci, multiplicirati tuzlanske dite, odgajiti buduće naraštaje u duhu solidarnosti i pobune. Graditi ciglu socijalizma u zidu kapitalizmu. Konačno krenuti odozdo.

Naoružati se strpljivim presingom. Povezati se. Linkovati. Heštagovati: #jugoslavija# samoupravljanje#pazise#izatebesmo#buu!#socialism#bitch.

Usvojiti partizaniju kao supkulturni pokret. Stvoriti uverljive i primamljive alternative za sve sistemske „jezičke igre“. Pokazati da može drugačije i bolje. Odlučno prionuti na posao! Jugonostalgiju zameniti jugofuturizmom!

Autor: Saša Dragojlo

Ilustracija: KURS

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s