ZA RADNA PRAVA ŽENA I SOCIJALNU PRAVDU!

Poziv medijima i najava protestnog marša

povodom 8. marta, revolucionarnog praznika žena              Beograd, 02. mart 2016. godine

 

Aktivistkinje i aktivisti će se okupiti 8. marta, u 14 časova, na Trgu Republike u Beogradu i krenuti u protest protiv patrijarhata, kapitalizma, nacionalizma, militarizma, rasizma, ksenofobije, homofobije, fašizma …. Od Trga Republike kolona će krenuti do Terazija, ulicom Kralja Milana prema Slaviji i zaustaviti se ispred spomenika Dimitriju Tucoviću.  Na ovaj način želimo da izrazimo protest zbog najavljenog izmeštanja socijaliste i antimilitariste sa trga i iz istorije! Kolona će potom nastaviti do Centra za kulturnu dekontaminaciju.

Položaj žena u oblasti rada u Srbiji[1]

U domenu rada razlika u položaju između muškaraca i žena u Srbiji je daleko lošija nego u 28 država članica Evropske unije. Rodni jaz je najveći u oblasti podele i kvaliteta rada, čak duplo veći od onog u Evropskoj uniji.

  • Zaposlenih žena u Srbiji ima za 16 posto manje u odnosu na zaposlene muškarce (42% odnosno 58%).
  • Samozaposlenih među muškarcima ima dvostruko više nego među ženama (u starosnoj dobi od 15 do 64 godine 29% muškaraca i 14% žena).
  • Žene se znatno ređe javljaju na poziciji nosioca gazdinstva nego muškarci. Na nivou cele Srbije, one su zastupljene među nosiocima gazdinstva sa 17,3 % iako obavljaju u daleko većem procentu poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu.
  • Žene su ređe zaposlene sa punim radnim vremenom u odnosu na muškarce a njihov ukupni radni vek formalno je kraći 5 godina nego kod muškaraca, iako uzimajući u obzir neplaćen rad žene rade daleko više.

Indeks rodne ravnopravnosti u Srbiji, objavljen 2016. godine, saopštava da je mnogo veći udeo žena zaposlenih u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalnog rada, takozvanim „sektorima brige“ i dodaje da žene ređe rade na poslovima sa promenljivim početkom i krajem radnog vremena, što se smatra pokazateljem fleksibilnog radnog vremena. Zaključak je da to može da smanji njihovu sposobnost usklađivanja rada i porodičnog života, posebno u kontekstu neuravnotežene podele rada u domaćinstvu i brige o porodici koja se više oslanja na žene.

Pored podataka koji su ušli u zvaničnu statistiku mnogo više zabrinjava nevidljivost podataka o široko rasprostranjenoj diskriminaciji žena prilikom zapošljavanja i rada. Diskriminaciji su najčešće izložene: Romkinje, žene sa invaliditetom, lezbejke, žene drugih nacionalnosti, žene u reproduktivnom dobu, žene sa maloletnom decom, starije žene, mlade žene, žene sa sela …. U naročito teškom položaju se nalaze žene u sivoj zoni rada, one koje obavljaju sezonske poslove, rade za minimalnu platu ili za nadoknadu ispod ove granice, u lošim uslovima, bez sindikalnog organizovanja u privatnom sektoru, od kojih se zahteva prekovremeni rad bez nadoknade, bez dovoljnog broja slobodnih dana u nedelji. Prilikom zapošljavanja i u radnom odnosu žene prežive brojna seksualna uznemiravanja, ucene i zlostavljanja; prve su na listama za otuštanje a poslednje na listi kandidata i kandidatkinja za unapređenje, i dalje su manje plaćene za isti rad u odnosu na muškarce.

Žene su češće odbijane na konkursima za posao sa obrazloženjem da je to „muški posao“ ili zbog svojih godina, a nisu retki slučajevi da je žena dobila otkaz nakon korišćenja porodiljskog odsustva. Diskriminacija žena prisutna je i u biznis sektoru, žene zauzimaju tek četvrtinu (25,8%) najviših pozicija odlučivanja u kompanijama, a čine nešto manje od trećine preduzetnika/ca (31,7%). Većina žena prisutnih u preduzetništvu danas su preduzetnice iz nužde (66%), većinom bez porodične tradicije u ovoj oblasti i posluju uglavnom na lokalnom tržištu, u okviru uslužnih delatnosti.[2]

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da žene u proseku rade više od 4 sata dnevno na neplaćenim kućnim poslovima, dok u danima vikenda žene provedu više vremena u neplaćenim poslovima nego muškarci u ukupnom poslu.

Baner_mars_1

…………………………………………………………………………………………………………………..

Feminističke aktivistkinje, neposlušne građanke, buntovne žene, solidarne drugarice obeležavaju 8. mart zbog njegovog emancipatorskog i revolucionarnog karaktera, internacionalističke solidarnosti, antifašističkog kontinuiteta, uzajamne podrške žena i zajedničkih akcija protiv patrijarhata.

  1. mart – Međunarodni dan žena

Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu na inicijativu Klare Cetkin, tadašnje liderke radničkog pokreta. Taj praznik obeležava se u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine, i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Osmi mart kao praznik pod nazivom Međunarodni dan žena postoji od 1975. godine koja je bila proglašena međunarodnom godinom žena, a dve godine kasnije Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.

 

 

Gnevna, za revoluciju spremna![3]

[1] Izvor podataka: Indeks rodne ravnopravnosti u Srbiji, 2016, dostupan na linku http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/02/Izvestaj_Indeks_rodne_ravnopravnosti_2016_SRP.pdf i publikacija Žene i muškarci u Republici Srbiji, Republički zavod za statistiku 2014

[2] Izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, 2014, dostupan na linku: http://ravnopravnost.gov.rs/sr/izve%C5%A1taji/izve%C5%A1taji

[3] Citat iz pesme Lutkice za devojčice, Čarne Ćosić

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s