Don Kihot koji prkosi vetrenjačama života

Nekadašnji baletan i boem, čovek koji je uživao u svojoj profesiji i životu, postao je alkoholičar jer nije mogao da se nosi s tragedijom koja ga je zadesila. Danas je aktivan penzioner i ponosan prodavac uličnog magazina Licevlice[1].

Vedar, energičan i mladićkog duha, spreman da pomogne i dâ savet onome kome je potreban. Takav je prvi utisak nakon razgovora s jednim od najnovijih prodavaca našeg uličnog časopisa, Miroslavom Davidovskim. Takvi su i svi utisci koji slede. Miro, kako ga svi zovu, zaista je takav. Kulturan, finih manira, pažljiv i zabavan. Uveseljava sve oko sebe svojim šalama, a često se našali i na sopstveni račun. Priključio se timu prodavaca časopisa Licem u lice kao čovek nekada suočen s problemima koje nosi alkoholizam, i došavši iz Udruženja klubova lečenih alkoholičara Republike Makedonije kao jedini među njima koji je „od prve“ razumeo i prihvatio misiju ovog uličnog časopisa.

Miro ima pričâ za pet života, iz svakog svog životnog perioda do danas. Nekadašnji baletan i boem, čovek koji je uživao u svojoj profesiji i životu, postao je alkoholičar jer nije mogao da se nosi s tragedijom koja ga je zadesila. No danas je aktivan penzioner i ponosan prodavac časopisa Licevlice.

Počinjemo njegovu životnu priču od početka.

 

Nemirno dete odraslo u pozorištu

Rastao je kao pozorišno dete, a svoju profesionalnu karijeru gradio je u Makedonskom narodnom teatru, kao solista Baleta.

„Rođen sam u najlepšem kraju Skoplja, a to je Debar malo. Majka mi je radila u starom pozorištu, pa sam znao odmah posle škole da odem na mesto rezervisano za mene – na drugi balkon. Gledao sam sve predstave i svega se sećam. Bila je to za mene istinska magija“, opisuje Miro i dodaje da mu je jedna od omiljenih predstava bila „Mali dimničar Sem“, prva operska predstava za decu, koju pamti veoma dobro, kao i „Zemlju osmeha“. 

Kao treće i najmlađe dete u porodici Davidovski, bio je veoma živahan, pa ga je sestra upisala u nižu baletsku školu, što se pokazalo sudbinskim za njega.

„Tako sam počeo da idem stopama Terpsihore, muze plesa i horskog pevanja. Od malih nogu, od dvanaeste godina, učestvovao sam i u televizijskim emisijama ’Naša ukrštenica’ i ’Čavka Slavka’. Zarađivao sam honorare još kao dete, umeo sam da zarađujem već kao klinac“, osmehuje se Miro.

 

Život baletskog umetnika

Danas ne propušta nijednu premijeru Baleta i Opere, i kaže da su za njega i njegovu suprugu obavezno obezbeđene dve ulaznice. Priseća se da je počeo intenzivno da učestvuje u profesionalnim baletskim predstavama, pa je, kako sam kaže, ubrzo „batalio“ studije južnoslovenske književnosti i zaposlio se kao solista baleta MNT-a.

„Nakon jednog napisa u Večernjim novostima, gde su mnogo hvalili moju igru (sa Zoicom Purovskom), počele su da pristižu ponude za posao iz nekih pozorišta po bivšoj Jugoslaviji. Odlučio sam se za Mariborsko gledališče, gde sam ostao šest meseci, a zatim sam zahvaljujući toj saradnji otišao da radim u Grac“, priseća se Miro.

Živeo je boemski i s mnogo prijatelja, ali kaže da se nije osećao kao zvezda, premda je umeo da uživa u svakom trenu. Nakon ovih angažmana usledio je vojni rok – bio je trubač u vojsci, u Kraljevu i Beogradu. Godine profesionalne karijere u MNT-u, odnosno u Baletu, donele su mu i mnogo premijera, prijateljstava, lepih trenutaka. Nastupao je rame uz rame s poznatim umetnicama Olgom Milosavlevom, Zoicom Purovskom, Marijom Kičevskom, Irenom Veterovom, Tanjom Vujisić Todorovskom, kao i s Aleksandrom Mijalkovom, Katerinom Kiproskom i mnogim drugim igračima. Neke od omiljenih uloga odigrao je u „Plesu kadeta“, „Labudovom jezeru“, „Bahčisarajskoj fontani“, „Don Kihotu“.

„Moj profesionalni život bio je kao molerske merdevine: odmalena sam se njima uspinjao, a zatim, kad sam dostigao zenit karijere, nije mi preostalo ništa druge nego da počnem da se spuštam“, kaže on.

Godine 2002. otišao je u penziju.

„Nisam imao ni dana bolovanja ili odsustva s posla“, osmehuje se Miro.

Ni u penzionerskim danima nije hteo da ostane van profesije, pa se usmerio na edukaciju mladih i uz nekoliko drugih umetnika i pedagoga oformio je Kulturno-edukativni centar „Scena“. Ovaj visokoprofesionalni studio bavio se obrazovanjem dece i mladih.

„Nismo hteli od njih da pravimo balerine i baletane, nego da ih obrazujemo, razvijamo im sluh, osećaj za ritam, dobro držanje. Jednostavno, imao sam potrebu da nekome prenesem svoje znanje“, kaže on.

Liceuvlice

Porodična tragedija odvela ga je u alkoholizam

Sebe opisuje kao skromnog i solidarnog čoveka, humanistu i davaoca krvi. I zaista, Miro jeste takav. Bez ikakvog ustručavanja, otvoreno govori i o svom velikom problemu – alkoholu. Kaže da ne traži opravdanja, ali da je to bilo nešto što jednostavno nije mogao da kontroliše.

Godine 2004. dogodila mi se velika tragedija. Te godine izgubio sam svoje najbliže, celu porodicu – majku, oca, sestru, brata. Nisam umeo da se suočim s tim, i tada su počeli moji problemi s alkoholom. Znao sam da tonem i shvatio da treba da se lečim, da imam problem s ozbiljnom bolešću“, priča dalje Miro.

Sada je pak na dugogodišnjoj terapiji i nada se da će i na ovom polju imati uspeha. Zadovoljan je što su ga supruga i dve kćeri snažno podržavale i ponosan je na njih. Postao je i vrlo aktivan penzioner.

„Sa svojim društvom penzionera putujem po zemlji, ali i van nje, družimo se i lepo mi je. Stalno želim da otkrivam nešto novo, nova mesta, nove ljude, nimalo mi nije teško da uspostavim komunikaciju…“

Verovatno ga je upravo ta želja za novim stvarima navela da u penzionerskim danima postane uspešan prodavac jedinog uličnog časopisa u zemlji. Omiljen rejon mu je Aerodrom, kreće se i po Bunjakovcu i Debar malom, a često ga možete videti i kod kolega u MOB-u.

Izađite mu u susret, ovaj čovek ima šta da vam ispriča.

 

Autorka: Maja Nedelkovska

Izvor: Лицевлице

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s