Meso

U prolazu, dok je septembar još ličio na leto, proćaskam jedan dan s čika Perom, vitalnim sedamdesetogodišnjakom iz jednog sela s ruba Šumadije. Znam čoveka čitavog života, žilav je i o svemu vazda ima stav, a voli tako nekad i da prozbori koju s onom starom malom što je u međuvremenu postala učena žena iz grada. Od komunista, preko pada Zida i ovih danas što nisu ništa bolji ‒ samo nekako na neki drugi način ‒ dođemo i do Parova i drugih sličnih programa, koje on s pažnjom i redovno prati. Pogled mu užagri, oči cakle i bi mu, vidi se, čudno što sa mnom izgovara reči kao što su guzica i sise, iako je u tom kontekstu to očigledno u redu, makar on veruje samo u vrednosti svoga sreza i da Srbin može biti samo pravoslavac. A i da žene imaju svoje mesto ‒ (uvek) da rađaju i (sad) da prave zimnicu i pekmez.

Posle toga, uz pomoć u tim surim krajevima nešto slabije mreže, preko Fejsbuka uhvatim vest koju šeruje bel huks: vratari popularnog londonskog noćnog kluba DSTRKT, u koji navraćaju megazvezde današnje muzičke industrije, odbili su da puste četiri devojke. Iako tu dolaze Džej Zi, Rijana i Drejk, te se mahom pušta crnačka muzika, tim je devojkama zabranjen ulaz jer su „precrne“ i „predebele“. Politika kluba, u čemu on nije nipošto usamljen, zahteva da ti nobodies unapred pošalju fotografije da bi se procenilo jesu li adekvatne za ulazak – prikladno crnpuraste, čokoladirane, karamelizovane, visoke, mršave, guzate, sisate… Njihova je uloga, pošto su „niko i ništa“, nedvosmisleno jasna ‒ one treba da se muvaju, stoje na za to predviđenim mestima, ali pre svega treba da izgledaju dobro jer su deo dekora, deo klupskog mizanscena sastavljenog od finog mesa.

photo Todd L Gilbert

Šta povezuje ove dve naizgled nepomirljive sekvence u jednoj šetnji okrnjenim, za komunista nalivenim, seoskim drumom? Zapravo mnogo toga. One stražnjice što učine da se zapetlja jezik jednog starijeg srpskog domaćina ‒ dok se u toploj sobi stare kuće od blata i slame porodično sprema ajvar ‒ jednako su provokativne, ili bi bar takve po pravilu morale biti, i za Džej Zija ili neku malo manju zvezdu na mlečnom putu pop industrije. Na TV ekranu ili „ekranu“ uokvirenom separeom i klupskim šankovima, meso je ono što taj ekran prodaje. Džej Zi je od čika Pere svakako manje iznenađen tom ponudom i slobodom njene konzumacije, ali konzumacija nikom stvarno ne smeta, čak ni kada naokolo kruže peticije, javni protesti i militantni postovi stare fele poput bel huks, koja je o tome pisala još sredinom osamdesetih. Nije prevedeno na naš jezik, istini za volju.      

O fenomenu rijalitija se ne ćuti. Naprotiv, čini se da o njemu svi i svuda govore. Argumenti su predvidljivi: diskutabilni sadržaji, medijska sveprisutnost, porazno velika gledanost, loš uticaj na nas i našu decu, promovisanje nekvalitetnih modela, promovisanje nekulture, uopšte uzev narušavanje vrednosnog sistema. Oni što se posebno obaziru na lokalno, u tome vide specifičnost tranzicionog sunovrata, oni što misle globalno s pravom tvrde da je to tako i u belom svetu, premda je „kod nas“ dobilo neke osobene forme. I svima nam je na usnama pre ili kasnije ta skliska reč ‒ vrednost. Neki se bacaju u potragu za vrelom distribucije vrednosnog šunda (što uglavnom vodi do Zapada i Amerike), neki bi kulturnije vrednosti kojima će se povratiti narušena ravnoteža između nas i njih (jer ovako svi lagano postajemo „oni“), neki bi pak i zadržali tu ekransku realnost, ali malo manje „nemoralnu“ i malo manje „negrađansku“.

Okrene li se vrednosni zavrtanj u pravcu priče iz Londona, ali i tolikih drugih svetskih metropola, čini se da bi sve bilo sasvim u redu da oterane devojke nisu bile odveć crne. Kada bi se menadžment kluba rukovodio multikulturnom politikom i korektno prihvatao, imajući unapred uvid u njihov izgled, sve zgodne devojke bez obzira na to kakva je boja njihove kože, određene norme bile bi ispunjene i mirna Bosna. Ovako imamo rasizam, a rasizam nikako ne spada u građanske vrednosti.

photo Kaysha

Ali, šta ako se ova optika izokrene i ako se zapitamo zbog čega je uopšte trendseterski klub prava pijaca mesa? Ili, zbog čega je u rijaliti programima najcenjenija ‒ a samim tim i najmanje cenjena – roba svojevrsna izložba zaboravljivih imena koja gotovo slučajno prianjaju nadražujućim delovima tela koja se manufakturišu kao meso. Tačka bezvrednosti upravo su ta prolazna, uzbudljiva i ženska tela, definisana precizno da budu uzbudljiva na određen način (ni precrna, ni predebela). A to nije nikakva nova i posebno ne „naša“ stvar. Otakako je ljudski život izravno postao roba – a ima tome nekih dvestotinak godina, što se začudno poklapa i s formalnim ukidanjem institucije ropstva – on se besramno i svakodnevno prodaje. Što je meso mlađe, gipkije i izazovnije ‒ a žensko je meso uvek na bližim rafovima ‒ cena mu je veća. To, dakako, ne jemči dugotrajnost potražnje: naprotiv, zahtev za novim i novim i novim živim mesom postaje pravilo koje više niko i ne pokušava da dovede u pitanje.      

Usmerimo pogled stoga pravo ka mesu umesto ka vrednostima. Jer, kad kažemo vrednosti, ne treba pitati ima li ih, nego čije su ili, još pre, kakve su to vrednosti. Kratak osvrt na istoriju mesa pokazuje da su se one gradile u isto vreme kada je njegova slobodna konzumacija narastala do neslućenih razmera. I onda, kao i sada, za taj ekran vrednosti bilo je ključno da mesa ima iako se ne vidi, premda je hiperrealno i često „programirano“ kao meso. Umesto o narušenom sistemu vrednosti, treba misliti o sistemu koji omogućava da neko vrednosti može da konzumira i da se može proglasiti njihovim vlasnikom, dok se broj onih koji ne mogu prodati ništa osim sopstvenog mesa neometano uvećava.

Da li se bunimo za više kulture i manje nemorala, za rasno nediskriminativne klubove u kojima su sve (lepe i mlade) žene na tržištu? Ostanemo li samo na tome, prećutno pristajemo na prodaju i kupovinu ljudi kao mesa, samo ako je podalje od nas i naše dece.

Adriana Zaharijević

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s