Bolne nijanse siromaštva

Siromaštvo je najveća pošast savremenog sveta. Zvuči preterano? Od 1990. godine do danas, u svetu je 270 miliona ljudi, bezmalo čitavo stanovništvo Sjedinjenih Američkih Država, umrlo od uzrok a vezanih za siromaštvo. Brojke govore same: oko 18 miliona godišnje ili 50 hiljada ljudi dnevno, svakog dana, premine zbog siromaštva.

Nije dovoljno ubedljivo? Tačne su i ove brojke: svake tri sekunde jedno dete umre od gladi ili bolesti koja je  mogla da bude sprečena ili izlečena, a nije jer je dete imalo tu nesreću da se rodi u siromašnoj porodici, u siromašnoj zemlji. Gotovo 11 miliona dece umre svake godine pre petog rođendana.

Surova je istina da više od milijardu ljudi živi od manje od dolara (oko 85 dinara) dnevno, dok gotovo tri milijarde ima na raspolaganju manje od dva dolara svakog dana.

Ni siromašni nisu svi isti, niti je svejedno gde su siromašni. Siromaštvo je definisano kao fenomen koji se odnosi na nemogućnost zadovoljenja osnovnih životnih potreba, uključujući i pronalaženje posla, adekvatan stambeni prostor, pristojne sanitarne uslove, pristup zdravstvu, obrazovanju i informacijama.

Kako se ti uslovi razlikuju širom planete, na svetskom nivou je usaglašeno da se siromaštvo meri u dve kategorije: apsolutnoj i relativnoj. Apsolutno siromaštvo odnosi se na količinu novca potrebnu da se zadovolje najosnovnije potrebe kao što su hrana, odeća i smeštaj.

05 Milica GolubovicIlustracija: Milica Golubović

Svetska banka odredila je međunarodnu granicu apsolutnog siromaštva na 1,25 američkih dolara dnevno. U zemljama najsiromašnieg kontinenta, Africi, to je i najčešći kriterijum za prebrojavanje siromašnih i gladnih, pošto je životni standard toliko nizak da drugi kriterijum nije primenjiv.

Kako definicija apsolutnog siromaštva ne uključuje ostale potrebe čoveka kao društvenog bića, te ne prepoznaje njegove socijalne i kulturne potrebe, razrađena je i kategorija relativnog siromaštva koje određuje siromaštvo u okviru ekonomskog statusa ostalih članova društva.

Tako se smatra da su ljudi siromašni ako se na lestvici nalaze ispod prosečnog životnog standarda u tom društvu.

Međutim, ne samo da svaka zemlja definiše za sebe granicu siromaštva (između 40 i 60 odsto srednjeg prihoda), već i od samog bogatstva zemlje zavisi kolika je ta granica. Tako, na primer, u Velikoj Britaniji, gde živi 17 odsto siromašnih, granica siromaštva je postavljena na 60 odsto srednjeg prihoda, ili 853 evra po osobi mesečno. U Rumuniji, takođe članici Evropske unije, siromašnih je 21 odsto, ali u ovoj zemlji su to ljudi koji zarađuju mesečno manje od 176 evra. Razlika u životnom standardu pravi i razliku u siromaštvu.

Nije, dakle, svejedno gde ste siromašni.

U Srbiji je granica siromaštva postavljena na 8,000 dinara po osobi mesečno i ispod nje živi gotovo 700,000 ljudi, ili 9.2 odsto stanovništva. Nije potrebna diploma Matematičke gimnazije da se izračuna koliko dostojanstvenog života taj novac može da priušti. Procenjuje se da još dva miliona ljudi živi jako teško.

Ko su siromašni ljudi?

Deca do 13 godina, stariji od 65, ugrožene manjinske grupe, kod nas najčešće Romi, nezaposleni.

Kako postaju siromašni?

Neki se rađaju i odrastaju u siromašnom okruženju, i samo retki uspevaju da se otrgnu i izvuku se iz te kategorije. Ima i onih koje je do siromaštva dovela ekonomska kriza. Ostali su bez posla, drugi nisu mogli da nađu, nisu mogli da plaćaju stan… Put na dole je brz i kratak. Od početka tranzicije, a posebno od 2008. kada je izbila globalna ekonomska kriza, sve je više beskućnika na ulicama koji se hrane preturajućipo kontejnerima. U osiromašenoj zemlji i siromašnima je teže, a socijalna pomoć nije dostupna svima kojima je potrebna.

08 Nikola Dancevic

Ilustracija: Nikola Dančević

Sumorne brojke navele su svet da se uhvati u koštac sanajsmrtonosnijim problemom današnjice. Među milenijumskim razvojnim ciljevima koje su 2000. godine zacrtale Ujedinjene nacije, a prihvatile sve zemlje članice, na prvom mestu je iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, sa ciljem da se do 2015. prepolovi broj stanovnika čiji je prihod manji od jednog dolara dnevno, kao i da se prepolovi broj ljudi koji gladuju.

Na globalnom nivou ovaj cilj je ispunjen i pre 2015. godine. Sa 47 odsto 1990., broj ljudi koji žive ispod granice apsolutnog siromaštva sveden je na 22 odsto dvadeset godina kasnije. Broj neuhranjenih ljudi u svetu smanjen je sa 23,2 na 14,9 odsto, ali je na našoj planeti i dalje 870 miliona gladnih.

Kako iskoreniti siromaštvo?

Solidarnost koja se na svim nivoima društva iskazuje naprosto nije dovoljna. Ona se bavi posledicama, ali ne uzrocima siromaštva. Investicije u obrazovanje, razvoj i infrastrukturu, otvaranje radnih mesta, pravovremeno informisanje – ključni su elementi borbe protiv siromaštva, ali to je u teoriji lakše zamisliti nego u praksi ostvariti.

Postoje, međutim, i dobri primeri.

U Kambodži je prihod poljoprivrednika, mahom žena, porastao sa 0.47 na 1.40 dolara dnevno nakon sprovođenja  projekata opismenjavanja, podizanja svesti o rodnoj ravnopravnosti, unapređenja zdravlja i ishrane. U Jemenu je projekat Svetskog programa za hranu da besplatno daje namirnice porodicama koje šalju devojčice u školu obezbedio obrazovanje za 200,000 devojčica što će, procenjuje se, uticati na živote oko milion ljudi. Podrška Programa za razvoj UN da se u Indiji usvoji zakon koji garantuje pravo na najmanje sto dana plaćenog rada stanovništvu bez zemlje i malim poljoprivrednicima, dovela je do 50 dana godišnjeg rada za skoro 50 miliona domaćinstava. Žene čine gotovo polovinu korisnika programa.

Niz sličnih programa u saradnji sa lokalnim organizacijama pomeraju granice, sporo, ali sigurno.

U Srbiji je Strategija za borbu protiv siromaštva usvojena 2003. godine i podrazumevala je niz aktivnosti, od promene zakonske regulative u cilju zaštite najugroženijih i njihovih prava, do konkretnih programa obrazovanja i zdravstvene zaštite Roma, bolje informisanosti poljoprivrednika ili stvaranja privrednih partnerstava radi boljeg zapošljavanja.

Put do iskorenjavanja siromaštva, međutim, jako je dug i vodi preko poboljšanja opštih životnih uslova i standarda u društvu.

Do tada, solidarnost sa najugroženijima, iskazana u svim mogućim oblicima – od donacija hrane i obuće do „Solidarne klopice“ – najsigurniji je put pomoći onima koji nisu imali sreće da uživaju ono što većina nas smatra rođenjem stečenim pravom – od toplog kreveta i redovnog obroka do školovanja i pristupa  lekaru.

Autorka: Katarina Subašić

*Ovaj tekst je objavljen 2013. godine u specijalnom izdanju magazina LICEULICE (br. 018) povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, a u saradnji sa Timom za  socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Republike Srbije.

*Ilustracije iz teksta su nastale kroz program Iz Dobrih Razloga, jedinstveni program (radionice, javni pozivi, izložbe, događaji) posvećen angažovanom dizajnu, koji Liceulice vodi od 2012. godine.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s