Mala ženska rokenrol enciklopedija

Na naslovnim stranama gotovo svake respektabilne rokenrol enciklopedije po pravilu će se naći slike Peti Smit, Debi Hari, Krisi Hajnd, Eni Lenoks, Pi Džej Harvi, Kejt Buš, Džoan Džet, Tori Ejmos, Bjork ili Bet Dito i Pičiz. Tražeći svoj autentični izraz, sve one su odbijale da se „izjednače s crncima ovog sveta“ (kako su to Džon Lenon i Joko Ono plastično definisali), i poput Arete zahtevale „malo poštovanja kad se vrate kući“, borile se s eksplicitnim ili implicitnim seksističkim kalupima (poput čuvenog prepucavanja Šinejd O’Konor i Majli Sajrus), progovarale o tabu temama poput silovanja i porodičnog nasilja i konačno preuzele novu ulogu u pretežno muškoj industriji. Podjednako dobro kao njihove kolege, otkrivale su najintimnije trenutke iz svojih dnevnika, razračunavale se s nepravdama,  osvešćivale nesigurne i probijale granice dozvoljenog u okvirima svog žanra: od hipi utopije Džoan Baez i Dženis Džoplin, preko kantautorskih heroina (Džoni Mičel, Suzan Vega, Trejsi Čepmen, Lusinda Vilijams, Marta Vejnrajt, Aneis Mičel), soul i r’n’b predvodnica (Erika Badu, Džil Skot, Lorin Hil), alternativnih buntovnica (Kim Gordon, Natali Merčant, riot grrrl pokret, Alanis Moriset, Širli Menson, M.I.A., Lord, Sent Vinsent i Grajms). Pošto bi bilo nezahvalno praviti konačnu listu najuticajnijih muzičara koji su pomerali granice, samo ćemo izdvojiti nekoliko njih.         

 

PETI SMIT

Svaka samosvesna muzičarka je pre ili kasnije hvatala beleške od rodonačelnice panka, nesuđene nastavnice engleskog koja je u Njujorku pronašla svoj eksplozivni izraz. Za razliku od prethodnica, Peti se napajala poezijom francuskih simbolista i neuhvatljivom improvizacijom bitnika, istovremeno negujući mušku estetiku i ženski emotivni izraz. Njena neukrotiva griva, bela košulja, tregeri, džins i jakna s omota albuma „Horses“, kao i duboko preispitivački stihovi naizgled nehajno su razorili dotadašnje etikete i prokrčili put mnogima, od Kim Gordon i Širli Menson do Majkla Stajpa i Morisija.

patti-2

TORI EJMOS

Riđokosa pijanistkinja otvorila je ’90-e maestralnim pokličem o proživljenom seksualnom zlostavljanju i ženskoj nemoći („My and a Gun“, „Silent All These Years“), pobačaju, stidu, krivici i patrijarhalnim rodnim ulogama. Nekoliko godina kasnije osnovala je organizaciju RAINN (The Rape, Abuse & Incest National Network), koja osnažuje i pruža podršku žrtvama napada. Iako nije otvoreno feministkinja, već zagovornica jednakosti među polovima, Tori je prenela snažnu poruku da je ćutnja najubojitiji otrov, i da ne postoji problem s kojim se ne smemo suočiti gromoglasno i odmah.

toriamos

ENI DIFRANKO

 Make diversity legal

Make it finally understood

Through the civil rights of women.

„Amendment“

Jedna od najglasnijih i najdoslednijih folk feministkinja, Eni je pronašla način da stranice iz ličnog dnevnika, ispunjene emotivnom paletom bola, strahova, prkosa i ironije smesti u trenutni društveni kontekst: bilo da podržava „Okupirajmo“ pokret, zagovara pravo na abortus ili nastupa na antiratnim koncertima. Nepokolebljiva i vatrenog temperamenta, Eni ima misiju da podstakne žene da ostvare svoje ciljeve i odupru se svakodnevnim kompromisima. Ova smela učesnica pesničkih tribina bila je pionirka nezavisnog izdavaštva tokom ’90-ih i već s osamnaest godina je izdavala albume pod etiketom „Righteous Babe“, što je inspirisalo brojne naslednice i omogućilo joj da tokom dvadesetpetogodišnje karijere ostane beskrajno svoja.

Ani_DiFranco_by_Shervin_Lainez__19.9.14_show_info

LORD

Ela Marija Lani Jelić‒O’Konor, dobitnica dve Gremi i Bilbord nagrade za nekonvencijalni pop hit „Royals“, proglašena je za jednu od najuticajnijih tinejdžerki današnjice. Kao samosvesna feministička glasnogovornica, ne plaši se da kritikuje licemerne seksističke pop stihove svojih koleginica i hrabro poručuje vršnjakinjama da izgrade lični integritet i ne podležu beskrajnim pritiscima sredine.

o_lorde_facebook

KURT KOBEJN

Socijalno osvešćeni muzičari (od Bilija Brega do Edija Vedera i Bisti Bojsa) neretko su se poigravali rodnim šablonima i strasno podržavali žensku borbu pod suncem. Prošlogodišnje emotivno uvođenje Nirvane u „Rokenrol dvoranu slavnih“ nije bilo samo originalni dirljivi omaž legendarnom frontmenu na dvadesetogodišnjicu njegovog odlaska. Umesto puke nostalgije, Dejv Grol i Krist Novoselic odlučili su da u njegove raspale starke uskoče četiri snažne žene različitih senzibiliteta: bombastična Džoan Džet, beskompromisna Kim Gordon, ekscentrična Sent Vinsent i mračna tinejdž princeza Lord. Umesto neminovnog poređenja, ovako je ovekovečen duh benda koji se oduvek gnušao mačizma i koji je dosledno tvrdio da šovinistima nema mesta na njihovim koncertima. „Besni mladi feminista“ je početkom devedesetih nosio haljine u znak podrške i smatrao je da budućnost rokenrola leži u snažnom ženskom pismu.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s