Čitanje za Tomaža Šalamuna

Krajem prethodne godine umro je jedan od najvažnijih pesnika slovenačkog i jugoslovenskog prostora, Tomaž Šalamun. Prošlog četvrtka je u Kulturnom centru Beograda održan svojevrsni omaž Šalamunovom delu. Naime, u okviru večeri pod nazivom „Smrt mora da diše kao vodopad”, veliki broj pesnika i pesnikinja su čitali Šalamunove pesme, a prikazan je i film „Svaki pravi pesnik” Džefrija Janga i Nejca Saje inspirisan Šalamunovom poezijom. U programu su učestvovali Milan Đorđević, Radmila Lazić, Vladimir Kopicl, Božidar Šujica, Marija Midžović, Danica Vukićević, Nenad Milošević, Slobodan Tišma, Petar Miloradović, Vladimir Đurišić, Vesna Bjedov, Miodrag Danilović, Siniša Tucić, Marija Obradović, Slađana Šimrak, Slobodan Ivanović, Bojan Marković i Ana Marija Grbić, a program je vodio Bojan Savić Ostojić, pesnik i jedan od urednika književnog časopisa „Agon”.

tomas-salamun

Šalamun je jedan od najpriznatijih slovenačkih autora, koji je objavio skoro 50 pesničkih zbirki, a više puta je nagrađivan za svoja dela. Među značajnim priznanjima su Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, a 2013. dobio je i Njegoševu nagradu. Rođen je 1941. u Zagrebu, a odrastao je u Ljubljani, Mostaru i Kopru. Šezdesetih godina prošlog veka bio je urednik časopisa Perspektive, u kojem je objavio pesmu “Duma 64”, zbog koje je proveo nekoliko dana u zatvoru. Diplomirao je istoriju umetnosti. U nekoliko navrata, po nekoliko godina, živeo je u SAD, gde je napisao više od polovine svojih zbirki. Šalamunove knjige prevedene su na više od 20 svetskih jezika i on je najprevođeniji slovenački pisac, zastupljen u mnogim antologijama moderne poezije.

„[…]to je bio Tomaž Šalamun: provodnik, struja, ono što prepoznaje i spaja srodno. I to je poezija. Ne samo ono što se napiše, objavi, što se izdeklamuje kolegama na zatvorenoj pen-konferenciji. Već ogromna energija jezika koji prevazilazi granice upotrebljivog, granice vernosti jednoj doktrini, državi, školi, kanonu, jednom vremenu i prostoru; energija jezika koji se bliži molitvi, dahu. Energija koja se prenosi i koja se živi“, napisao je o velikom pesniku Bojan Savić Ostojić.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s