Da li je činjenica da se bavite umetnošću aktivistički čin?

„Činjenica da uopće počinjete da se bavite umjetnošću, da slikate, pišete, pravite predstave ili filmove, duboko je angažirani čin, jer to radite za neko dobro, postavljate vrlo odgovorna pitanja drugima, u mogućnosti ste da emancipirate svjetlost ili tamu… Dakle, angažman je imperativ za svakoga tko se bavi intelektualnim poslom, bez izuzetka, to je njegova/njezina dužnost i ukoliko ignorira tu dužnost umjetnik je izdao svoje poslanje.“ Bojan Munjin, pozorišni kritičar

aktivizam

„Nezavisnost scene vidim u nastojanju njenih učesnika da se ideološki „izmeste“, da stvore prostore koji ne bi bili kontaminirani nacionalizmom, što je slučaj sa prostorima kojima vladaju oficijelne kulturne politike u našem regionu. Mnogi ljudi ovog regiona kojima je teror nacionalnog identiteta dojadio i počeo da ih guši okreću se jedni drugima, te zahvaljujući njima danas imamo konture novog, postjugoslovenskog kulturnog prostora. To nije rekonstrukcija jugoslovenske kulture – koja zapravo i nije postojala, sem na polju popularne kulture – nego stvaranje sasvm novog prostora, prostora za budućnosti. Stvara se nova kulturna „jugosfera“ i nije čudno što ideja da bi tako nešto moglo da se zaista izgradi već izluđuje neke političare.“, Ivan Čolović, antropolog i urednik izdavčke kuće „Biblioteka XX vek“

„Preterana pažnja iziskuje i prevelika očekivanja, investicije, kontrolu, a sve to ukida slobodu stvaranja. Razlika između tzv. mejnstrim i alternativnog stripa je upravo u tome što onaj prvi želi da bude profitabilan, kontrolisan, nekonfliktan i deo kulturnog sistema koji „ne talasa”, dok je odlika ovog drugog otimanje kontroli, pa makar time izgubio svaku mogućnost profita i medijske promocije.

Fanzini su, na primer, devedesetih bili jedino sredstvo komunikacije na sceni i bili su važni ne samo zbog distribucije ideja, već i zato što su omogućili potpunu slobodu izraza koja nikada nije postojala u ovdašnjim strip revijama i magazinima. Čak su i nedaće koje su se ogledale u lošem kvalitetu pribora, ili nezadovoljavajućem kvalitetu fotokopija, uticale da to prihvatimo kao deo sopstvene estetike na neki uvrnut način.“ Danilo Milošev Wostock, strip autor

„Meni je jako teško da odvojim aktivizam od same definicije umetnosti, koju doživljavam pre svega kao komunikaciju. Naravno, teško je porediti način na koji, recimo, apstraktno slikarstvo komunicira sa načinima na koje komuniciraju neke narativne forme, ali mislim da zapravo suština angažmana/aktivističkog pristupa kreće od onog prvog impulsa iz koga nastaje neko umetničko delo – ako umetnik progovara o temama koje ga se lično tiču, i to radi iskreno i autentično, to delo je po default-u angažovano i aktivističko. Da li je taj angažman promišljen i da li umetnik razume istorijski i širi politički kontekst u kome njegovo delo nastaje i kome pripada, to je već druga stvar.

Postoji direktan i otvoreni aktivizam kroz umetnost, postoji subverzija, aktivizam kroz mainstream, a tu je i treća kategorija, kad neko delo postane moćno svedočanstvo o vremenu u kome je nastalo i o kome govori, bez svesti i pretenzija autora da bude angažovan.

Naravno da bi idealno bilo da su umetnici politički i društveno edukovani i osvešćeni, da razumeju koncept odgovornosti, i da je svaka vrsta angažmana posledica promišljanja i komunikacije, a ne pukog slučaja.“ Stevan Filipović, reditelj

Više o umetnosti i aktivizmu u novom broju (br. 22) magazina Liceulice!

https://www.facebook.com/LICEULICE

https://liceulice.wordpress.com/

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s