Nemam da platim i neću da platim

„Upozoravamo vas: neudobno ćete sedeti, nećete imati prilike da paradirate u bundama, ali ćete doživeti nezaboravnu pozorišnu emociju. I vraćaćete se…“ Ovako glasi najava muzičko-političke komedije Nemam da platim i neću da platim, koja je na repertoaru beogradskog teatra Kroz prozor fabrika.

nemam-da-platim-i-necu-da-platim2

U prepoznatljivom dorćolskom dvorištu u Venizelosovoj 42, nekadašnjoj ulici Đure Đakovića, smestila se scena Le Studio teatra Kroz prozor fabrika, koja prima samo trideset ljudi. Ovaj prostor predstavlja uporište mladih umetnika okupljenih oko iste ideje – da pozorišna umetnost dobije priliku da bude intimna, neposredna i – angažovana. Pod vođstvom dugogodišnjeg gosta Srbije francuskog porekla po imenu Jean-Baptiste Demarigny, Beograd je dobio intimno pozorište u kome ćete imati osećaj da se nalazite u stanu svog poznanika, dok sedite u nekoj od fotelja ili starih kreveta s još nekoliko ljudi. Ipak, scena je tu, te predstava može i da počne.

Tekst komada je još sedamdesetih godina napisao italijanski nobelovac Dario Fo, a adaptirali su ga Ivana Stepanović, Sanja Maljković i Jean-Baptiste Demarigny, koji je predstavu i režirao. Neposredni povodi za prenošenje komada u srpski kontekst jesu stalna poskupljenja praćena sve manjom kupovnom moći, kao i odluka vlade da poveća PDV umesto da uvede porez na luksuz, čime se čuvaju interesi najbogatijih.

Uprkos tome, u lifletu predstave stoji informacija da je ovo komedija. I jeste. Smejaćete se. Smejaćete se situaciji u kojoj se nalazimo kao građani Srbije, smejaćete se neprestanim sunovratima, ciklonu stalno istih političara. Smejaćete se neverovatno realnom tekstu, koji izgovaraju izuzetni glumci. A onda, osetićete ponor. Bezizlaznost. Nemam da platim i neću da platim prikazuje našu realnost otuđenosti, nemaštine, neuspešnih privatizacija, s ponekom radošću zbog Noletovog uspeha ili sniženja u Maksiju…

Nakon predstave, teatar se pretvara u bife gde ćete uz piće imati priliku da svoje utiske razmenite s posetiocima, ali i sa glumcima Anom Jovanović, Mirkom Jokićem, Stevanom Stančevićem, Ivanom Ilić i Ivanom Simićem. Scenografiju i video potpisuje Sanja Maljković, muziku Nenad Marić (Kralj Čačka), a grafički dizajn Sanja Karić.

U teatru Kroz prozor fabrika igraju se i predstave Cabaret Chigaco, Trannsibirska proza, For bread alone i Jedan zarez nešto. Studio Novi teatar, koji deluje u okviru ovog pozorišta, nudi kurseve mjuzikla (na engleskom jeziku), kao i glume i pozorišta senki (na francuskom jeziku).

 

http://www.krozprozorfabrika.com/

http://www.studionoviteatar.tk/

https://www.facebook.com/krozprozor.fabrika

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s