38. broj magazina LICEULICE: Ko sam, šta sam, eto, to sam!

Od ove nedelje na ulicama je novi, trideset osmi broj magazina Liceulice.

Tačno je prošlo godinu dana od kada smo se, uz podršku vernih čitalaca izborili za opstanak našeg magazina. Drage čitateljke i čitaoci, naša budućnost je zaparavo trajno neizvesna, što znači da nam je vaša podršaka trajno neophodna. Mi nastavljamo da pravimo kvalitetne novine i da upošljavamo sve više  prodavaca, nagradite njihov trud i veru u bolji život, kupujte magazin Liceulice!

Kao i uvek, svaki broj magazina Liceulice ima jednu noseću temu, a tema 38. broja je identitet(i) i na koje sve načine različiti identiteti utiču na naše živote. Zanimalo nas je kako pripadanje i nepripadanje određenim identitetskim okvirima može značajno promeniti naš status u društvu, te kako je ponekad nužno insistirati na vidljivosti pojedinih identiteta u javnoj sferi, a kako ponekad insistiranje na idenitetitima može biti  politički kontraproduktivno. Nastojali smo da promislimo različite aspekte ove teme: od toga kada i u kom slučaju neki pojedinci/ke bivaju ravnopravni građani/ke, a kada su isključeni preko ispitivanja kako nacionalni i religijski narativi utiču na društva koja se bora sa prevazilaženjem trauma pa do toga da multikulturalnost nije obavezno progresivan koncept i da insistiranje na identitetskim politikama može voditi ka utemeljenju društva u kojima će razlike biti nepremostive i ključne. Temom broja smo se bavili i kroz vizuelne sadržaje, a naslovnicu i ilustracije je radila Jelena Jaćimović.

 

Kao i obično, u stalnoj rubrici “Priče sa margine” predstavljamo vam jednog našeg prodavca, a ovaj put to je Nenad Srbinovski. U novom broju možete pročitati i čitav niz tekstova u našim redovnim rubrikama koje se bave održivim razvojem, aktivističkom umetnošću, odbranom javnog interesa i drugim temama od značaja za  društvo, a posebno izdvajamo tekst našeg prodavca Vladimira Jankovića o njegovim iskustvima sa ulice u prodaji našeg magazina.

This slideshow requires JavaScript.

Da podsetimo, organizacija Liceulice deluje po principu fonda namenjenog ekonomskoj i socijalnoj inkluziji pripadnika marginalizovanih grupa, a u najvećoj meri se oslanjamo na podršku građana i firmi. Kupujte magazin od naših prodavaca, jer kupujući Liceulice pomažete mnogima, a čitajući Liceulice pomažete sebi. Imajte na umu da je prodavcima ovaj posao često jedini izvor prihoda, ali i prozor u svet, retka prilika da se osete korisnim i prihvaćenim u svom okruženju. Ako prodajna mreža još nije stigla do vašeg grada, pretplatite se, donirajte u skladu sa svojim mogućnostima, ili poručite neki predmet iz naše aktivističke kolekcije Iz dobrih razloga, koja je dostupna i preko Kupinda. Ukoliko živite u inostranstvu, postoji mogućnost da plaćanje izvršite i preko servisa Paypal!

Ako želite da znate na koji način se troši vaš novac, prijavite se za naš newsletter “Liceulice Na delu” (pošaljite pismo na adresu redakcija@liceulice.org), i redovno ćete dobijati informacije o novim aktivnostima Liceulice Fonda.

# podrška je važna

Vaš Liceulice tim

 

 

Poseta Muzeju Banjičkog logora

Kulturni centar Rex i Fond B92 organizovali su u četvrtak, 13. jula posetu Muzeju Banjičkog logora uz stručno vođenje od strane kustosa muzeja. Poseta je deo projekta FAŠIZAM, MUZEALIZACIJA I EDUKACIJA DANAS koji za cilj ima ponovno aktualizovanje tema fašizma i fašističkih pokreta u domaćoj javnosti.

U trenutku kada ne samo kod nas, već i širom sveta jačaju sve radikalniji desničarski pokreti, mahom podstaknuti mržnjom prema migrantima, ali i svima koji su „drugačiji“, razgovor o fašizmu čini se izrazito važan. Projekat FAŠIZAM, MUZEALIZACIJA I EDUKACIJA DANAS kroz različite akcije koje uključuju predavanja, seminare, istorijske časove, studijske posete, vođenja kroz izložbe, pokušava da osvetli mehanizme fašizacije društva, ali i njegove kasnije prezentacije u načelno mirnodopskim vremenima. Kako se navodi na fejsbuk iventu, cilj projekta je: „pregled, dokumentacija i kritička analiza aktuelnih praksi muzealizacije i istorizacije fašizma kao i oficijelne edukacije o istorijskim i savremenim oblicima fašističkih ideologija i pokreta. Projekat je posredno namenjen objedinjavanju, sažimanju i primeni naučnih, umetničkih i aktivističkih praksi i znanja koja su se razvila u periodu skorašnje reafirmacije neofašističkih i „postfašističkih“ ideja, ideologija i politika na evropskoj i svetskoj političkoj i kulturnoj sceni“.

Banjički logor bio je najveći koncentracioni logor na području okupirane Srbije. Osnovan od strane nemačkih okupatora u julu 1941., logor je bio namenjen svima koji su se protivili i pružali otpor nemačkoj okupaciji Srbije, među kojima je najveći broj logoraša pripadao Narodnooslobodilačkom pokretu. Pored pripadnika NOB-a, u logor su masovno odvođeni i Jevreji i Romi. Iako konačan broj žrtava nije poznat usled uništavanja dokaza, Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, utvrdila je da je do aprila 1944. godine ubijeno 8,756 zatočenika. Godine 1984. Banjički logor je proglašen za spomenik kulture.

Muzej Banjičkog logora posvećen je sećanju na žrtve nacističkog terora tokom Drugog svetskog rata. Prva postavka otvorena je 1969., a nakon novih istraživačkih rezultata iz 2001. godine, postavka je značajno izmenjena i dopunjena. Kao prepoznatljiv deo muzeja izdvaja se memorijalna sala u kojoj je rekonstruisan ambijent logoraške sobe.

muzej

Besplatne knjige na plažama u Kalima

Od 15. jula do 15. septembra na plažama u Kalima na ostrvu Ugljani kupačima će biti omogućen besplatan pristup alternativnim transportnim bibliotekama. Naime, svi koji u tom periodu budu posetioci ovih plaža moći će da pozajme knjige postavljene u ormarićima sa policama i uživaju u čitanju.

Letnje otvorene biblioteke na plažama u Kalima deo su projekta „Sve (knjige) ćeš na siki nuajti“ koji sprovodi Narodna knjižnica Kali. Projekat uključuje tri otvorene knjižnice sastavljene od drvenih konstrukcija u obliku spasilačkog tornja koje su postavljene na tri plaže. Knjižnice će biti otvorene svakog dana do 20 časova.

Zamisao projekta, pored toga da se ljudima omogući besplatno uživanje u literaturi, jeste i revitalizacija zaboravljenih knjiga. Naime, nakon što se određene knjige jedan period ne zadužuju, one se povlače iz biblioteka i završavaju u kontejnerima kao reciklažni papir. Ove godine je iz tih razloga u Narodnoj knjižnici Kali otpisano 320 naslova i upravo su oni izloženi u otvorenim knjižnicama. Kako navodi Marta Kolega, bibliotekarka knjižnice: “ Male knjižnice na plaži bit će ispunjene ljetnom literaturom, većinom krimićima i ljubićima te knjigama za djecu, ali naći će se i pokoji klasik za one kojima sunce ne smeta u oštrenju moždanih vijuga“.

Ovakve akcije nisu neuobičajena praksa kako na prostoru bivše Jugoslavije, tako i širom sveta. Poznata marsejska plaža La Romaniquette kao i plaža odmarališta Albena na Crnom moru u Bugarkoj takođe neguju praksu otvorenih letnjih biblioteka. Pomenuta bugarska „plažna“ biblioteka poseduje preko 6000 knjiga na 15 različitih jezika.

U Hrvatkoj je Gradska knjižnica Ivana Gorana Kovačića u Karlovcu, pokrenula prošlog leta sličan projekat. Dva puta nedeljno u bibliokombiju dovozili su knjige na kupalište. Ubrzo nakon otvaranja letnje biblioteke otvoren je i letnji bioskop. U Sloveniji su zahvaljujući inicijativi umetnika Srečka Vilharja otvorene bibioteke na plažama u Kopru, Portorožu i Ankari.

biblioteka

Saopštenje Asocijacije NKSS

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije izdala je saopštenje 6. jula kao odgovor na seriju istupanja u javnosti ministra, kao i rezultate konkursa Ministarstva kulture i informisanja. U saopštenju su navedene i moguće negativne posledice koje bi u praksi mogla izazvati nedavno objavljena strategija razvoja kulture u kojoj nema mesta za sve.
Kao jedna od glavnih teza koja se provlačila u većini izjava ministra kulture i informisanja je da kulturu ne može finansirati samo država. Asocijacija navodi da to i nije bio slučaj, naročito u protekle dve decenije, a da je sa druge strane država dužna da delom finansira kulturnu scenu, jer upravo kulturni radnici i radnice učestvuju u doprinosu državnoj kasi uredno plaćajući poreze. Pored toga što se izdvajanja za kulturu smanjuju, nerazumljivo je zašto deo novca ovog resora odlazi na projekte iz drugih oblasti. U saopštenju stoji: „U 2017. godini organizacije koje se BAVE kulturom dobile su 296.000 evra (35,5 miliona dinara) manje nego 2016. Ukoliko je situacija tako teška kao što ministar navodi, zbog čega se onda Ministarstvo opredeljuje da podržava projekte u drugim oblastima, umesto da učini sve da se održi kulturna produkcija? Kako to da se za održavanje Dvorskog kompleksa, u godini u kojoj član Krunskog kabineta postaje ministar, odjednom izdvaja duplo više sredstava nego prošle godine? Ukupno 68 miliona dinara, a nema novca za seriju projekata koji su prethodnih godina činili okosnicu savremene umetničke scene Srbije, doprineli saradnji u regionu i procesu evropskih integracija.“
Prva žrtva ove neodgovorne kulturne politike jeste portal SEEcult koji je u novoj preraspodeli novčanih sredstava ostao bez podrške, čime je direktno ugrožen opstanak jednog od važnijih nezavisnih, neprofitnih medija. Da ovo nije samo izuzetak, već nagoveštaj novog promišljanja kulture u današnjem srpskom društvu, može se videti i u tekstu Nacrta strategije razvoja kulture, koji je „izazvao ozbiljne kritike stručne javnosti odsustvom istraživanja, paušalnim i neutemeljenim tvrdnjama, neusaglašenom metodologijom i sveukupnim diletantskim i nestručnim pristupom“.

NKSS-logo

Razgovor o knjigama Lamije Begagić

U Poletu je 10. jula u okviru Kultur!Kokoškine godine žena održan razgovor sa spisateljicom Lamijom Begagić o njenom prvom romanu „U zoni“, kao i o knjizi „Furam feminizam“, koja se upravo pojavila u Srbiji u izdanju Kreativnog centra, a koju pored Lamije potpisuju i Marina Veličković i Ana Pejović.

Sama autorka svoj prvi roman „U zoni“ koji se pojavio prethodne godine u izdanju Fabrike knjiga vidi kao društveno angažovan. To i ne treba da čudi kada znamo da je glavna junakinja „margina margine“, kako je to  Begagić opisala u toku razgovora. Naime, ona pored toga što je  žena i lezbejka, ona je i sportiskinja, stonoteniserka. U svetu biznis sporta, stoni tenis se zapravo i ne uzima za ozbiljno. Rečima autorke, „stoni tenis se danas zamišlja kao usputna rekreacija u farmericama“.

Međutim, ovaj roman, iako prepun marginalnih identiteta, može se čitati kao utopija. Ženski likovi imaju svoje pune živote i nisu predstavljeni kao funkcije muških likova, kojih je u romanu jako malo. Ženska solidarnost je glavna nit romana koja se proteže od početka do kraja. Bajkoviti kraj ostavlja utisak da feministička borba za pravedniji svet i te kako ima smisla.

Druga knjiga o kojoj je bilo reči, „Furam feminizam“, prvo se pojavila u bosanskohercegovačkoj varijanti uz časopis Školegijum. U intervjuu koji je dala za portal Libela, koautorka knjige Marina Veličković o knjizi kaže: „Priručnik je, prije svega, didaktičko sredstvo. Cilj je bio djevojčicama približiti osnovne pojmove i ideje feminizma na način koji je zanimljiv i zabavan (zato je pisan žargonski i u formi dnevnika), i koji prepoznaje da je feminizam u njihovoj svakodnevnici prilično drugačiji nego feminizam u teoriji, te koji im nudi neka potencijalna rješenja i odgovore za izazove sa kojima se svakodnevno susreću, samo zato što su djevojčice.“

Lamija Begagić (Zenica, 1980.) diplomirala je južnoslavenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Pored navedenih knjiga, autorka je dve zbirke kratkih priča: „Godišnjica mature” (Sarajevo/Beograd, 2005.) i „Jednosmjerno” (Beograd, 2010.). Urednica je i pokretačica magazina za predškolce i prvačiće „Kolibrić”, te članica redakcije magazina za pravednije obrazovanje „Školegijum“. Aktivno piše i za nekoliko časopisa i portala u regiji: Urban Magazin, Vox Feminae, lgbti.ba

lamija