Upoznajte Bojanu i Petra

Bojana Ivanov Ljubomirov i Petar Jugović su emotivno-poslovni partneri i u svemu se uspešno nadopunjuju. U prodaji magazina Liceulice ona je zadužena za marketing, a on za računanje. Kroz ovaj posao napreduju i stiču samopouzdanje, a možete ih sresti na njihom prodajnom mestu u Knez-Mihailovoj ulici.

Liceulice je njima dvoma donelo  finansijsku stabilnost, ali, još važnije od toga, prodaja magazina im vraća samopouzdanje koje im je temeljno poljuljano bolešću. Kroz ovaj posao  oslobađaju se nametnutog privida da štošta ne mogu da urade u životu.

Upoznali su se pre sedam godina u Udruženju korisnika psihijatrijskih usluga i članova njihovih porodica „Duša“, a 11. decembra slave dvogodišnjicu veze. „Zbog operacije  bila sam par nedelja u bolnici, a Petar me je svakodnevno posećivao. Posle se preselio kod mene kako bi me negovao, i od tada smo nerazdvojni“, uvodi nas Bojana u priču, uz širok osmeh koji njene radoznale oči pretvara u vesele.

Pera i Bojana_foto Sara Ristic

Uz osmeh ide i lepa reč, koja obara preostale barijere, i čini da se prolaznici, inače obuzeti svojim problemima, zainteresuju za naše ulične novine.  Bojana im to i obrazloži uz mnogo hvale sadržaja. „Kupovinom časopisa se ne samo upućujete u načine borbe za ljudska prava već i konretno pomažete bolesnim i drugim ljudima s margine društva“, rečenica je koja malo koga ostavlja ravnodušnim.

Pošto je njihovo prodajno mesto Knez-Mihailova ulica, često sreću strance. Oni s trajnijim boravkom u našoj zemlji tvrde da usavršavaju srpski jezik preko LUL-a, pa ga redovno kupuju. Drugima, u turističkom prolazu, Bojana i Pera časopis nude na engleskom, kao suvenir iz Beograda.

U kući su dužnosti podeljene prema ličnim afinitetima. Bojana kuva i čisti, Petar ide u nabavku i pere sudove. Zajedno čitaju, pa ona opisuje scenu kad svako sedi u svojoj fotelji sa knjigom, dok sati prolaze u potpunoj tišini. Svako u svom svetu trilerskih zapleta, istorijskih junaštava, velikih biografija, a opet skupa. Gledanje TV-a izbegavaju, jer je program „pun kiča, šunda, repriza filmova i negativnih informacija“, uglas primećuju.

Kakva god se hemija među njima zbila, potpuno im je promenila život i ispunila ga neprestanom radošću.

Više u: Liceulice, br 40, strane 6-7

Advertisements

Liceulice FM

Početkom ove godine pokrenuli smo još jedan program putem koga nastavljamo našu medisku i humanitarnu misiju. U saradnji sa Radio Aparatom počeli smo sa emitovanjem radio emisije „Liceulice FM“ koju vidimo kao još jedan važan kanal komunikacije za promociju aktivizma i aktivista. Važno je da se o problemima ljudi sa margine priča sve više i svaki novi kanal novi je pokušaj da dopremo do nove publike i tako povećamo vidljivost naših prodavaca., ali i vidljivost pojedinih tema gurnutih na marginu.

Emisija „Liceulice FM“ emituje se svake druge srede na internet radiju Radio Aparat unutar koje otvaramo važne teme kojima prilazimo na sličan način na koji im prilazimo i u magazinu – zanimaju nas uzroci problema, ali i potencijalna rešenja, zanima nas drugačiji pristup, zanima nas pravednije društvo, zanima nas „uzaludna“ borba  za sve ono što nam opisuju kao nepovratno izgubljeno, ili kao manje vredno truda.

Do sada su nam u gostima bili novinarka Žarka Radoja, glumac Branislav Trifunović, pisac Igor Štiks i mnogi drugi, a sa njima smo, između ostalog, razgovarali o angažovanom novinarstvu, pozorištu, politici, aktivizmu, feminizmu.

18403601_1556364664397363_4534917869183299617_n

Zato nas svake druge srede pronađite na internet stranici Radio Aparata (www.radioaparat.com/) i poslušajte šta smo spremili za vas, a dosadašnje emisije možete poslušati na našem MixCloud profilu (www.mixcloud.com/liceulice_fm/). Važno je da se šire prostori borbe i prostori zajedništva – važno je da se širi glas o Liceulice (e)misiji!

I naravno, ne zaboravite da je vaša podrška presudna.

Projekti poput našeg zaparavo su u stalnoj neizvesnosti. Finansijska kriza je deo naše svakodnevnice. Ako cenite trud naših prodavaca i ako želite da im pomognete, ako mislite da je dobro da postoji mediji poput magazina Liceulice: kupujte magazin od naših prodavaca, pretplatite se,  podržite nas novčanim prilozima ili na druge načine. Učinite to već danas, a sve informacije možete prnaći na našem blogu (liceulice.wordpress.com/).

Liceulice ima „Ideju za bolje sutra“

Nakon što su nam pre par meseci stigle sjajne vesti iz Mančestera gde smo na godišnjem samitu svetske asocijacije uličnih novina (INSP) osvojili prvu nagradu u katergoriji nalovnih stranica, upravo su stigla nova priznanja za naš rad. Na konkursu pod nazivom „Ideja za bolje sutra“ koji su organizovali UniCredit fondacija, UniCredit Banka, Fondacija Ana i Vlade Divac i Smart kolektiv, a koji ima za cilj da doprinese razvoju socijalnog preduzetništva, kao i pronalaženju ideja za proizvode i usluge koji mogu da unaprede imidž Srbije u regionu i inostranstvu, Liceulice se našlo među sedan najboljih finalista kojima je odobrena bespovratna finansijska pomoć. Preko 130 ideja predstavljeno je na ovom konkursu a naša se našla među sedam najboljih.

Naš rad u proteklih sedan godina prepoznat je kao važan u pogledu ekonomskog osnaživanja pripadnika marginalizovanih grupa – beskućnika, osoba sa invaliditetom, osoba sa mentalnim poremećajima, korisnika psihijatrijskih usluga, Roma, kao i ljudi koji žive u krajnjem siromaštvu. Kako navodi Mauricio Karara, predsednik UniCredit fondacije: “Uspeh ove inicijative, koja nudi konkretne alate za podršku projektima posvećenim integraciji radnih mesta i osnaživanju zajednica, prvenstveno je rezultat saradnje iskusnih partnera kao što su UniCredit Banka, Fondacija Ana i Vlade Divac i Smart Kolektiv. “Ideja za bolje sutra”, sa svoja tri izdanja, doprinela je jačanju ekosistema socijalne ekonomije u Srbiji, podržavajući razvoj nove generacije inovativnih i društveno orijentisanih organizacija i preduzeća kako bismo kreirali snažniju socijalnu ekonomiju unutar zemlje”.

Pobednici

Donacija koju smo ovom prilikom dobili u mnogome će pomoći da nastavimo sa kvalitetnim radom i našim prodavcima obezbedimo veću vidljivost i podršku u prodaji magazina. Jako je važno da se ovakav vid socijalnog prduzetništva i filantropije prepozna kao važan za naše društvo i zajednicu kako bi oni sa margine društva dobili priliku da postanu njegovi priznati članovi i kako bismo im obezbedili neophodnu finansijsku nezavisnost za dostojanstven život. Nadamo se da ćete i vi naš rad prepoznati kao značajan i da ćete priključiti spisku donatora koji svojim donacijama vraćaju osmehe na lica naših prodavaca.

Trostruki problem deponije u Vinči

Građani Vinče i okolnih naselja, uključujući Beograd, 18. maja probudili su se pred prizorom belog dima i uz neprijatan miris. S obzirom na to da nikakve informacije nisu dobili iz medija, okrenuli su se društvenim mrežama, gde su delili fotografije i opise neprijatnosti u potrazi za odgovorima. Ostali su bez zvaničnih informacija sve do narednog jutra. Tada je rečeno da se zapalio otpad na deponiji u Vinči, ali da je požar već lokalizovan i da nema razloga za brigu.

Međutim, dim i neprijatan miris nije prolazio ni narednih dana. Građani su sve više brinuli, a gradski čelnici i Gradski zavod za javno zdravlje su ih uveravali da je sve u redu, ali da ipak kada vide i osete dim, zatvore prozore i povuku se u svoje domove.

Požar je, na kraju, trajao punih četrdeset dana, i državne institucije i dominantni mediji nisu ga prepoznali kao ozbiljan problem. Koji mesec kasnije, u septembru, potpisano je javno-privatno partnerstvo vredno oko 300 miliona evra s jedinom firmom koja je iznela ponudu za izgradnju spalionice i dodatno uređivanje deponije.

Deponija u Vinči je u upotrebi od 1977. godine, prostire se na oko 68 hektara i na nju se dnevno odlaže oko 2.700 tona smeća. Kada je izbio požar, otpad je bio visine preko 40 metara. Požar je istakao deponiju kao važan problem javnosti, i njime se bavilo nekoliko medija i najviše Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, koja je organizovala protestne akcije i tribinu na kojoj je problem detaljnije obrađen.

Problem deponije u Vinči može se raščlaniti na tri međusobno povezana dela – ekološki, društveni i ekonomski.

Ekološki aspekt

Na osnovu istraživanja, procenjuje se da je oko 11,6% smrtnih slučajeva u svetu, na godišnjem nivou, povezano sa zagađenjem vazduha. Kardiovaskularne bolesti, moždani udar i rak pluća uzrok su 94% smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha i čak njih 90% događa se u državama s niskim i srednjim prihodima, među koje spada Srbija.

U Srbiji je zagađenje vazduha dva puta veće od vrednosti koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Glavni izvori tog zagađenja su neefikasna transportna sredstva, sagorevanje goriva u domaćinstvima, elektrane na ugalj, industrija i sagorevanje otpada o kojem je ovde reč.

Srbija ima 164 zvanične deponije koje koriste javna komunalna preduzeća. Deponije ne ispunjavaju gotovo nikakve tehničke uslove ‒ nemaju skladišta za opasan otpad i postrojenja za njihovo tretiranje, kao ni sistem za odvojeno sakupljanje i tretiranje medicinskog otpada. Oko 7% njih nalazi se na udaljenosti manjoj od sto metara od naseljenog mesta, a 15% njih nalazi se na udaljenosti manjoj od 50 metara od vodenih površina.

Samo 60% stanovništva pokriveno je organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada, što znači da su ruralne oblasti najviše pogođene zagađenjem. Zato ne treba da čudi podatak da u Srbiji ima i 4.481 nelegalna deponija, čije stanje i šteta koju prouzrokuju može samo da se zamisli. Na 97% svih deponija ne vrši se nikakva obrada otpada, a dim je u maju zabeležen na 101 deponiji.

Dr Ivan Gržetić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, istakao je na jednom televizijskom gostovanju, dve-tri nedelje nakon početka požara, da bez obzira na to što su izmerene vrednosti u okviru dozvoljenog, u dimu ima još jedinjenja koja isparavaju zajedno s toplim gasovima, a za koje ovde nema opreme koja bi njihovu koncentraciju izmerila. Dakle, o opasnosti onoga što je gorelo, i što gori, može samo da se spekuliše.

Spalionica koja je nametnuta kao rešenje u hijerarhiji upravljanja otpadom poslednji je mogući korak. U procesu spaljivanja otpada nastaju ogromne količine šljake koju treba odlagati i toksičnog otpada za skup izvoz, jer ovde ne postoji postrojenje za njegov tretman. Takođe, tokom spaljivanja otpada oslobađa se velika količina gasova koja doprinosi efektu staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida, a u zavisnosti od stanja filtera i kvaliteta primenjene tehnologije emisija štetnih gasova može biti različita. Posebno je upitno koliko će vremena biti potrebno da se spali ovolika količina otpada, kao i kakvu bi emisiju štetnih gasova ispustila plastika iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

Alternativa je takozvani zero waste sistem, odnosno proces koji podrazumeva prvo prevenciju nastanka otpada, zatim ponovnu upotrebu i reciklažu, i tek onda sagorevanje. U državama sa razvijenim ekološkim strategijama teži se da preko 95% otpada bude ponovo upotrebljeno, reciklirano ili obrađeno, a da se samo oko 5% odlaže. U Srbiji se, primera radi, reciklira svega 15% otpada, dok je EU taj procenat preko 50%.

Vinca_ilustracija Monika Lang

Društveni aspekt

Radnici javnog preduzeća Gradska čistoća, koji rade i na deponijama, održali su štrajk upozorenja krajem 2016. godine zbog nezadovoljstva zaposlenjem na ugovor o privremeno-povremenim poslovima preko raznih agencija. Njih je oko 950 od 1.600 zaposlenih zaposleno „na ugovor“, neki i po deset godina. Oni tako nemaju pravo na godišnji odmor ili bolovanje i pored izuzetno teških radnih uslova.

U Srbiji 75% sirovina reciklažnoj industriji obezbeđuju neformalni sakupljači sekundarnih sirovina – od njih industrija i država ostvaruju višemilionske profite bez ikakvih ulaganja jer sakupljače država ne prepoznaje kao radnike, i stoga oni nemaju nikakva prava. Spalionica će obezbediti svega 33 radna mesta, dok kao neformalni skupljači rade neki od 35.000 socijalno ugroženih stanovnika, od kojih su većina Romi. Najviše su na udaru zagađenja od „Vinče“ bili upravo stanovnici neformalnog romskog naselja koje se nalazi svega nekoliko stotitina metara od deponije.

Razvijanje zelene ekonomije zapošljavanjem sakupljača otpada, kojih u Beogradu ima nekoliko hiljada, integrisalo bi ugrožene stanovnike u društvo, oni bi stekli osnovna prava i mogućnost za pristojniji život, a otpad koji bi završavao u spalionici bio bi višestruko smanjen.

Ekonomski aspekt

Početkom ove godine izmenama zakonodavnih okvira omogućena je privatizacija javno-komunalnih preduzeća, čime je profit stavljen ispred interesa građana. Javno-komunalna preduzeća su već decenijama zloupotrebljavana za partijska zapošljavanja, što je zapravo srž  problema, a ne državno vlasništvo kao takvo.

Brojni internacionalni primeri pokazali su da javno-privatna partnerstva nisu održiva i nisu u interesu građana ‒ u Evropi i šire je talas rekomunalizacije i remunicipalizacije komunalnih usluga. Gradovi poput Pariza, Berlina i Barselone vraćaju komunalne usluge u javni sektor, i plaćaju vrlo visoke penale zbog raskida ugovora o javno-privatnim partnerstvima koja su sklopili pre par decenija.

Državna strategija za upravljanje otpadom predviđa otvaranje 29 regionalnih sanitarnih deponija, transfernih stanica, 44 reciklažna centra, centara za kompostiranje i spalionica komunalnog otpada. Većina nije sprovedena u delo uz najčešće obrazloženje da nema dovoljno sredstava. Tek krajem 2016. godine vlada je osnovala Zeleni fond, čiji je cilj da kompanije plate nadoknadu državi za štetu koju svojim poslovanjem nanose životnoj sredini, a da se prikupljena sredstva usmeravaju ka daljem razvoju reciklažne industrije. Međutim, primera radi, već godinama se naplaćuje ekološka taksa, a ta sredstva se očigledno nenamenski troše.

Stručnu pomoć Gradu Beogradu u formiranju ovog javno-privatnog partnerstva pružila je Međunarodna finansijska koroporacija, članica grupacije Svetske banke. Francusko-japanski konzorcijum „Suez i Itochu“, poznat po privatizacijama širom sveta uz pomoć globalnih centara moći, jedini je dostavio obavezujuću ponudu za javno-privatno partnerstvo na dvadeset pet godina od 38.278.900 evra na godišnjem nivou. U obavezi će biti da izgradi spalionicu, odnosno postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije iz otpada koju će preuzeti Beogradske elektrane. Cena odnošenja i tretmana otpada će se povećati dva do četiri puta, sudeći po iskustvu drugih država.

Odluka nametnuta odozgo, bez učešća i odlučivanja građana i stručne javnosti, na netransparentan, i samim tim, moguće, koruptivan način, nije poželjan vid upravljanja gradom. Dodatno finansijsko opterećivanje građana odlukom koju oni nisu doneli, i koja nije poželjna ni u jednom od gore navedenih aspekata, istaklo je niz problema manje vidljivih široj javnosti, a sa njom ona sada mora da se pozabavi i reši na istinski demokratski, ekološko osvešćen, socijalno pravedan i ekonomski održiv način.

Autor: Lav Mrenović

Ilustracija: Monika Lang

Novi, četrdeseti broj magazina LICEULICE: Budućnost će ili biti zelena ili je neće biti

Stigli smo do još jednog malog jubileja – naime, od ove nedelje je na ulicama 40. broj  magazina Liceulice! Nastavaljamo da vršimo našu misiju, podjednako posvećeni, u istom duhu i tempu! Liceulice je u stalnoj egzistencijalnoj neizvesnosti i bez vaše podrške naši prodavci neće uspeti da unesu promenu u  svoju sumornu svakodnevnicu.

U novom broju ZELENO donosimo vam niz tekstova koji na različite načine pokušavaju da objasne zašto je važno da zelene politike budu u samoj osnovi pravednijeg i boljeg društva za koje se borimo. Zanimale su nas veze između raznih fenomena iz naše stvarnosti – od poplava/vrućina/požara do siromaštva, migracija i jednakosti – sa jedne strane i politika koje se tiču odnosa prema prirodi i prirodnim resursima sa druge. Želeli smo da ukažemo na to kakve su politike dovele do stanja u kojem jesmo, ali i da ponudimo alternativne i drugačije političke obrasce – obrasce koji bi sistemski prišli rešavanju ovih problema, a ne da ih svode samo na to da svako indvidualno odluči da li ćemo da gasimo svetlo kada izlazimo iz kuće ili koliko ćemo vode da trošimo ili ne.

U novom broju možete čitati i tekst Luke Matića u kojem se bavio time šta sve podrazumevaju zelene politike i zašto su nam one preko potrebne, tekst Marije Olge Žišić Mogbulu koja je pisala o tome kako naši gradovi mogu postati „zelengradovi“, kao i, recimo, tekst Lava Mrenovića o raznim aspektima problema deponije u Vinči. Takođe, predstavili smo i različite građanske inicijative koje se bave ekološkim pitanjima.

Tu su i naše stalne teme i rubrike: Tako  možete pročitati još jednu priču naše stalne saradnice Dragane Nikoletić, ovoga puta o našim  prodavcima Bojani i Petru, dok je pismo sebi mlađoj ovoga puta napisala Irina Subotić.

Naravno osim tekstova, temom broja smo se bavili i kroz vizuelne sadržaje – što se najbolje može videti na naslovnici i brojnim ilustracijama koje je za ovaj broj našeg magazina uradila Monika Lang.

Podržite Liceulice! Kupujte magazin od naših prodavaca, jer, kao što već znate, kupujući Liceulice pomažete mnogima, a čitajući Liceulice pomažete sebi.

Ako prodajna mreža još nije stigla do vašeg grada, pretplatite se, donirajte u skladu sa svojim mogućnostima, ili poručite neki predmet iz naše aktivističke kolekcije Iz dobrih razloga, koja je dostupna i preko Kupinda. Ukoliko živite u inostranstvu, na raspoluganju vam je naš  Paypal račun.

Liceulice 040_Monika Lang